Ромулијана на маркама

На заседању Комитета за светску баштину на Новом Зеланду, 29. јуна ове године, у листу светске културне и природне баштине Унеска увршћено је археолошко налазиште Ромулијана. Тим поводом, а у оквиру традиционалног издања "Музејски експонати", Пошта Србије емитовала је 21. септембра две пригодне поштанске марке номинале по 46 динара с мотивима тог налазишта.
Према наводима Комитета, Ромулијана представља јединствено сведочење о римској градитељској традицији у периоду свога настанка.
Ромулијана је археолошко налазиште утврђене палате, које се налази у источној Србији, недалеко од Зајечара и села Гамзиград. Комплекс припада посебној категорији споменика римске дворске архитектуре, везане искључиво за облик царске владавине познат под именом тетрархије.

Палата је подигнута по замисли императора Гаја Валерија Галерија Максимијана, крајем 3. и почетком 4. века, као тестаментарна градња. То је место где је римски император сахрањен и увршћен међу богове. Комплекс је добио назив по Галеријевој мајци Ромули, чије је порекло било из ових крајева. То археолошко налазиште назива се још и Гамзиград, према месту које се налази у његовој близини.

Два утврђења, као и грађевине које се за њих хронолошки везују, подигнута су од 297. до 311. године. Простор унутар бедема је подељен главном комуникацијском осом, од севера према југу.

Северна половина обухвата комплекс царске палате с малим храмом и жртвеником лоцираним у дворишту. На јужној половини налазе се објекти за јавну употребу, велики Јупитеров храм, терме и хореум. Архитектуру палате допуњују подови у мозаику, са апстрактним и фигуралним мотивима, високог квалитета израде.

Један километар источно од палате, на брду Магура, смештен је комплекс сакралних објеката, који чине царски маузолеји и консекративни споменици посвећени императору Галерију и његовој мајци Ромули. На приступном путу Ромулијани такође се налазе остаци монументалног тетрапилона.

Палата је откривена крајем 19. века, а систематска истраживања почела су 1953. године. Од 2005. године археолози из Немачке и Србије врше систематска премеравања те касноантичке царске палате.

На конгресу на Новом Зеланду у светску баштину Унеска увршћене су 22 нове културноисторијске или природне целине, међу којима и чувени мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду, док су четири избрисане. Листа светске баштине данас има укупно 851 целину, од којих је 660 културних, 166 природних и 25 комбинованих.

Уметничку обраду марака урадила је Марина Калезић, академски сликар из Београда, а стручну сарадњу пружио је Брана Стојковић из Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду. Марке су штампане техником вишебојног офсета у новосадској штампарији "Форум", у тиражу од 28.000 комплетних серија. Шалтерски табак садржи девет марака и вињету.

На дан емитовања серије ДП "Југомарка" пустила је у оптицај пригодан коверат првог дана са пригодним жигом поште 11101 Београд.

Б. С.