Проституција је доминантан вид трговине људима

Сексуална експлоатација је доминантан вид трговине људима и чини је чак 50 одсто овог кривичног дела. На другом месту је вишеструка експлоатација (17 процената), а на трећем принуда на просјачење (10 одсто), подаци су статистичког извештаја Центра за заштиту жртава трговине људима.

Лане је у нашој земљи идентификовано 46 жртава трговине људима. Као и претходних година, већина су жене, чак 80 одсто, што говори о томе да трговина људима има компоненту родно заснованог насиља, наводи се у извештају.

Чак 37 идентификованих жртава трговине људима 2021. су малолетне особе, а међу њима је 94 одсто девојчица.

Убедљиво највећи број пријава за ово кривично дело поднела је полиција, док је на другом месту систем социјалне заштите, затим невладин сектор и тужилаштво.

Протекле недеље, Виша јавна тужилаштава у Београду и Нишу поднела су оптужнице у вези са случајевима сексуалне експлоатације малолетнице од 16 година и двадесетогодишње девојке.

На предлог Вишег јавног тужилаштва у Београду, суд је 7. октобра одредио притвор Т. Ј. (20) и Ф. Т. (20), који се сумњиче да су заједно са М. С. (20), који је у бекству од фебруара до јуна, малолетну оштећену терали на проституцију и сексуалну експлоатацију, искоришћавајући њене тешке животне прилике, доводећи је најпре у заблуду, а потом употребљавајући силу и претње. Малолетница се пре месец дана породила, а отац детета је осумњичени М. С., који је у бекству. Ова жртва трговине људима има само 16 година и штићеница је једног дома за незбринуту децу.

Осумњичени су јој приписали непостојеће дугове које треба да им отплати и, како се сумња, терали су је на проституцију и узимали новац.

Више јавно тужилаштво у Нишу поднело је оптужницу против пет особа из мерошинског села Дудулајце због сексуалне експлоатације и злостављања двадесетогодишње Нишлијке И. С. Како је навело тужилаштво, оптужени су се од почетка априла до 20. августа 2021. на подручју Алексинца и Мерошине повезали у групу ради трајног вршења кривичног дела трговина људима. Током истраге је утврђено да је једна од оптужених врбовала девојку тако што је ступила са њом у контакт преко „Фејсбука” и понудила јој посао дадиље. Како је наведено у оптужници, жртва је била принуђена да пружа сексуалне услуге које су корисници плаћали од 1.500 до 2.000 динара. Доказима прикупљеним у току истраге потврђени су наводи несрећне девојке да је најстрашније понижавана и сурово малтретирана. Девојку су водили по вашарима, где је морала да се проституише, а на сабору у Гучи су изнајмили простор како би на њој зарађивали од принудног секса. Била је присиљена да се изнова бави проституцијом све до 20. августа 2021, када је искористила одсуство четворке, која ју је држала у ропству и побегла.

У извештају Центра за заштиту жртава трговине људима се наводи да је у августу ове године, од 20 пријава за трговину људима, седам одбачено због недостатка основних информација о претпостављеним жртвама и неспремности жртава за сарадњу. Реч је о пријавама које су истовремено поднеле НВО. У осталих 13 случајева, истог дана када су пријаве поднете, донете су одлуке о покретању поступка.

Центар је у августу дао предлог за додељивање статуса посебно осетљивог сведока за 12 жртава трговине људима, а у једном случају је надлежно ВЈТ донело одлуку о подизању оптужнице. У овом случају, Центар је идентификовао жртву трговине људима и послао тужилаштву налаз и мишљење.

У једном случају из августа, у којем је Центар идентификовао жртву, надлежно ВЈТ је након истраге донело одлуку да нема довољно доказа за подизање оптужнице за трговину људима и проследило предмет на Основно јавно тужилаштво, које је покренуло поступак за злостаљање и занемаривање детета.

Прошле године уочен је значајан пораст броја пријава трговине људима у новембру и децембру. Томе је допринео и проактиван рад Центра за заштиту трговине људима, који је у том периоду по службеној дужности покренуо шест поступка идентификације, на основу података до којих је дошао кроз рад на терену.

Издвајају се три групне пријаве из овог периода, у којима се наводи сумња да је неодређен број страних држављана из Индије, Кине и Вијетнама радно експлоатисан у нашој земљи, пише у извештају.

Српски држављани који су жртве трговине људима у иностранству, најчешће су експлоатисани у Немачкој, а затим у Северној Македонији, Швајцарској и Мађарској, подаци су истраживања Центра за заштиту жртава трговине људима.

Зло са много лица

Трговина људима се јавља у више облика: као радна експлоатација, принудни рад, принудни брак, принудно просјачење, терање на вршење кривичних дела, принудна проституција, трговина органима, коришћење у оружаним сукобима…

Ово кривично дело подразумева куповину и продају неке особе ради њеног искоришћавања до којег долази услед употребе силе, претње, преваре, заблуде, злоупотребе овлашћења, злоупотребе тешког положаја, отмице...

Пристанак жртве на експлоатацију не мења чињеницу да је реч о трговини људима и не може представљати околност која искључује постојање овог кривичног дела.

Незапосленост, социјална искљученост, дискриминација, насиље, сиромаштво… неки су од многобројних фактора који утичу да неко постане жртва.