„Фијат” слеће на крагујевачки аеродром

Крагујевац – Вест о доласку „Фијата” у „Заставу” обрадовала је све, али, како време одмиче, све је извесније да ће овај велики посао пратити и низ проблема. Заправо, тек сада је јасно колико је наша држава, а и Крагујевац, као један од највећих индустријских центара, изгубио у годинама, па и деценијама које су протекле без улагања у инфраструктуру и нове технологије. Наиме, после почетне еуфорије, која је била и политички обојена, на ред је дошло и решавање практичних, по свему судећи, тешких питања.

Којим путем ће, на пример, торински гигант транспортовати своју опрему и резервне делове у Крагујевац? Овде је, подсетимо, завршено тек пет километара аутопута ка Баточини, а да би се изашло на Коридор 10 недостаје још тридесетак. Пруга до Лапова је у очајном стању, а обилазнице, иако предвиђене још пре двадесетак година, нису практично ни почеле да се граде. И поред великих улагања последњих година, енергетска инфраструктура је још недовољна да задовољи потребе великих инвеститора. А „Фијат”, са инвестицијом од 800 милиона евра, то свакако јесте.

Ако не сви и не одједном, сасвим је извесно да ће многи од ових проблема морати брзо да решавају, пошто „Фијат”, сасвим је извесно, нема намеру да се лоцира на „необезбеђеном терену”. Према последњим информацијама, Италијани траже да се у уговор, који би према најавама требало да буде потписан наредног месеца, унесу и одредбе којима ће бити регулисано улагање државе у локалну инфраструктуру.

Према речима заменика градоначелника Крагујевца Небојше Здравковића, држава ће у обнављање и изградњу нове инфраструктуре у Крагујевцу уложити око 300 милиона евра. Град је, како Здравковић каже у изјави за „Политику”, конкурисао за средства из НИП-а, али ће новац, према његовим речима, обезбедити и министарства из својих буџета. Истовремено, Крагујевац ће морати да изађе у сусрет и бројним кооперантима који траже да им грађевинско земљиште буде уступљено без надокнаде, исто као и „Фијату”.

– Инвестиције ће бити спроведене у наредне три године, до када би производња у „Застави” требало да достигне 300.000 аутомобила годишње. Неки захтеви „Фијата” могу се учинити претераним, али они овде граде фабрику као што је њихова у Торину. Логично је да у Крагујевцу имају све што имају и тамо, а сам обим производње намеће изградњу нове топлане, трафо-станице и мреже са техничком водом – каже Здравковић.

Објашњавајући своју изјаву о изградњи аеродрома у Крагујевцу, дату појединим медијима пре два дана, Здравковић каже да „Италијани нису експлицитно тражили аеродром у Крагујевцу”, већ да је градња ваздушне луке у срцу Шумадије помињана само као идеја.

– Италијани су тражили отварање директне линије Торино–Београд, а у склопу тог захтева поменута је могућност изградње аеродрома у Крагујевцу. Не могу да тврдим да ће та идеја бити реализована, али сам сигуран да би сарадња са „Фијатом” тако била ефикаснија.

За оне „Фијатове” кооперанте за које не буде места у кругу „Заставине” фабрике, Крагујевац је, према Здравковићевим речима, већ определио локације у Корманском пољу. Та индустријска зона, међутим, тек ће морати инфраструктурно да се опреми, што, такође, изискује прилична улагања.

Што се тиче „Заставе”, и она ће, по свему судећи, морати да доживи „редизајн”. Италијани, наиме, траже хитно измештање застарелих линија на којима се још производи „домаћи програм” (за сада се још не зна где би требало да буде премештене, али је сигурно да ће један део завршити у Смедереву), уклањање радиоактивних громобрана, те замену азбестних и дрвених подова у свим халама. Успут ће морати да се очисти и радиоактивни отпад заостао од НАТО бомбардовања, а у склопу тога је и санација фабричке депоније у насељу Ердеч.   

И, коначно, град ће морати да уведе и систем бежичног Интернета, па заменик градоначелника Здравковић тврди да ће, уколико се уговор са „Фијатом” у потпуности реализује, Крагујевац за две-три године сустићи најмодерније градове Европе у техничком и технолошком погледу. Крагујевчани се надају да ће тако и бити, али за велике циљеве потребно је много труда, поготово кад се годинама ништа није радило и кад се касни у свему. Узгред, не би имало смисла да се обрукамо пред „гостом” светског реномеа.

Бране Карталовић

-----------------------------------------------------------

Кратак рок за пресељење „Заставе"

Директор фабрике „Застава ауто" Зоран Богдановић оценио је јуче да је „Фијат" поставио исувише кратке рокове за пресељење опреме из крагујевачке фабрике аутомобила, јер је тај посао обиман и захтева компликовану административну процедуру. „Свака фабричка машина која се измешта требало би да буде и књиговодствено отписана, а то подразумева дугу процедуру и 'гомилу' сагласности и дозвола", рекао је он.

Према речима Богдановића, пошто је „Застава" предузеће у реструктурисању, за сваки комад опреме који мења својину потребно је одобрење и Агенције за приватизацију. „Администрација је дуга и компликована, а рокови су страшно кратки. Требало би продужити рокове пошто је и потписивање уговора са 'Фијатом' одложено за септембар", рекао је он.

Излаз из административне „заврзламе", како је навео, могао би да буде и формирање посебне комисије која ће одобравати измештање опреме по убрзаном поступку. Богдановић није желео да прецизира колико машина би, према захтеву „Фијата", требало да буде исељено из „Заставе", али је навео да је за ту опрему потребан простор величине 35 фудбалских терена. „Машине су инсталиране од шездесетих до осамдесетих година прошлог века, а већина је веома тешка, па је потребно пажљиво разрадити план активности због евентуалне штете", рекао је директор „Застава аутомобила".

Бета