За брже пруге 4,14 милијарди евра

Уз 1,7 милијарди евра који ће бити усмерени за завршетак друмске инфраструктуре на Коридору 10, Србија ће у и железницу на путањи поменуте европске магистрале, уложити још 4,14 милијарди евра, сазнаје „Политика” у Влади Србије. Средства за обимне радове који за циљ имају подизање брзине возова на 160 километара на час, биће обезбеђена из кредита међународних финансијских организација, са којима ће преговори започети на јесен. Прва финансијска средства се у Србији очекују већ почетком наредне године, каже наш извор у Цветковићевом кабинету.

Укратко, то је садржај „Програма модернизације свих магистралних пруга на Коридору 10, за двоколосечни саобраћај и брзине од 160 километара на сат”. Како каже и сам назив документа, он предвиђа подизање брзине возова и изградњу дуплих колосека, како би саобраћај на њима могао да се одвија двосмерно.

Иначе, идејно решење поменутог програма, који ће се у септембру наћи на дневном реду Националног савета за инфраструктуру, датира још са краја осамдесетих година – сада већ прошлог века. Након толиких година, он је поново препознат као инфраструктурни приоритет Србије, за који је, успут речено, изузетно заинтересована и Европска унија. Она се, једноставно речено, боји да би Србија због застареле и дотрајале железничке инфраструктуре поново могла да постане саобраћајно слепо црево овог дела континента. Земље у нашем окружењу нису губиле време, па тако возови на магистралним пругама у Мађарској путују брзинама од 200 километара на сат, колико јуре и возови између Атине и Солуна, и Софије и Пловдива.

Хрватска је брзине подигла на 160 километара док Турци управо граде пругу између Истанбула и Анкаре, за брзине од 200 километара на час.

У нашем случају, предвиђена је модернизација постојећег и изградња другог колосека између Суботице и Старе Пазове. Предвиђена улагања у ту деоницу, дужине 142 километра, износе 478 милиона евра. За исте радове, на деоници од Шида до Београда, дужине 100 километара, биће издвојено 120 милиона евра, а пруге и станице у саставу београдског железничког чвора, још 472 милиона евра. Планирана брзина возова у пролазу кроз Београд, износи 100 километара на сат, и то ће, због многобројних станица и скретница, бити најнижа брзина на путањи Коридора 10 кроз Србију.

Планирана улагања у пружни правац између Београда и Ниша, дужине 253 километра, износе 870 милиона евра. У Нишу, пруга се рачва у два правца – према Бугарској и Македонији. Деоница од Ниша до Димитровграда, дужине 103 километра, због проласка кроз Сићевачку клисуру, захтева улагање од тачно једне милијарде евра, док у пругу од Ниша до Прешева, дужине 161 километар, треба уложити 1,2 милијарде евра.

(/slika2)Средства за планиране радове, као што је већ речено, биће обезбеђена из кредита међународних финансијских организација, попут Светске банке, Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке. Сервисирање зајмова, обезбедиће зарада из транзитног саобраћаја кроз Србију, који у овом тренутку у укупним приходима наше железнице учествују са више од 50 одсто. На годишњем нивоу то је 70 милиона евра при чему би та сума, уз повећане капацитете и веће брзине, сигурно била знатно виша.

До тада, Железнице Србије ће због кашњења возова у транзиту кроз нашу земљу, морати да плаћају казне. Задржавање сваког вагона плаћа се 25 евра по дану а пенали на годишњем нивоу због тога износе 20 милиона евра.

Уз пруге на подручју Београда, биће модернизовани и новосадски и нишки железнички чвор.