У Београду између три и пет хиљада бескућника

Светски дан бескућника обележева се данас. У Европској унији је броја бескућника у претходних 10 година порастао за 70 одсто, а према проценама хуманитарне организације АДРА, у Београду је између три и пет хиљада бескућника.

„И даље не располажемо поузданим бројевима. Ни овај попис неће омогућити праве податке јер методологија још није усвојена за идентификовање оних невидљивих. Тренутно се пописују само оне особе у ситуацији бескућништва које су у евиденцији система социјалне заштите, а велика већина њих се не обраћа систему”, рекао је за Танјуг Игор Митровић, директор Фондације АДРА Србија.

„У претходних шест месеци примећујемо пораст људи који нам се обраћају. У Европској унији раст броја бескућника у претходних 10 година је 70 одсто. Можемо само да претпоставимо колики је раст у Србији. Према нашим проценама на терену, у Београду их је између три и пет хиљада”, рекао је Митровић.

Како је навео, нема их можда у парковима, али је све више оних који живе у туђим подрумима, напуштеним зградама без воде, струје и грејања, привремено код пријатеља.

„Месечно нам се обрати око 30 нових особа само у Београду. Само АДРА тренутно има око 700 особа у ситуацији бескућништва у својој евиденцији. Има их још више. Неки кажу и до 5.000, можда и више. Све више је и млађих и жена”, казао је Митровић.

„Говоримо о особама који су били физички радници, не могу више то да раде, заврше на улици, или особама са неким оштећењем менталног здравља. Неки су млади који су напустили систем социјалне заштите, други људи који су изгубили све због дугова, кредита. Много је различитих прича”, рекао је Митровић.

Истиче да је главни проблем што су „невидљиви”.

„Већина нема лична документа, нити здравствено осигурање, да им се омогући смештај у неком дому, не могу да се запосле и све остало. Нису у стању да се самостално изборе за то. Наилазе на многе и беспотребне препреке. Они немају пребивалиште. СУП не може да им изда личну карту, а од ње све почиње”, напоменуо је он.

„Улажемо огромну енергију да СУП по хитном поступку региструје њих на адреси надлежног центра за социјални рад, што закон и предвиђа за особе у ситуацији бескућништва. Тај процес траје недопустиво дуго, од шест до 12 месеци. У међувремену њихово здравље страда, живот им је угрожен и нспотребно дуго страдају. Велик број њих има отешећно ментално здралвје због чега су још зависнији од подршке са стране. Годишње око 130 особа успемо да подржимо да добију ова документа”, рекао је Митровић.

Према његовим речима, још не постоји јасна стратегија како предупредити бескућништво и што раније и ефикасније реаговати када се неко нађе у њему.

„Што дуже неко буде у том стању, све је теже да се врати. АДРА и друге организације које раде на терену могу да пружају хитну подршку али је све у рукама државе”, рекао је Митровић.

Каже да охрабрује што је држава покренула бављење онима који су „невидљиви” и стога најугроженији.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је презентовало инструмент за укључивање принципа 'Да нико не буде изостављен' у све што држава ради да би прво идентификовала а потом и заштитила најугроженије. Надамо се да ће то брзо бити спроведено у праксу”, рекао је Митровић.

„Помажемо од 450 до 700 особа у Београду. Пошто се многи нису купали седмицама, месецима, пружамо хигијенско-хуманитарне услуге. То је 550 услуга месечно, око 25 просечно, дневно. Тим чине две особе и возач. Одлажење аутобусом Друмодом на место где могу доћи да се окупају, оставе прљав и узму чист веш, узму пакети помоћи. Такође, примано донације и припремање пакета”, рекао је Митровић.