Каква је туристичка понуда Србије

Врло често читам и слушам речи похвале од стране страних туриста који су посетили Србију. Сви они у први план истичу љубазност и топлину којима их дочекујемо приликом боравка у нашој земљи. Према објављеним подацима, Србију је ове године посетило више од 2,5 милиона станих туриста, од којих је око 900.000 посетило Београд.

Ове године решио сам да посетим неке градове и пределе у Србији у којима нисам био до сада. У плану су били: Лесковац, Врање, Књажевац и Пирот. Oдлучио сам се да путујем преко туристичких агенција које организују таква путовања. Пред свако путовање вршим припреме, читам, гледам прилоге и мапе предела кроз које ћу проћи. Пред одлазак на наведена путовања осећао сам велику радост и узбуђење.

Међутим, на тим путовањима доживео сам мноштво изненађења, али и разочарања. Основно запажање је да се у свим градовима презентују објекти и садржаји из времена Турака и верски објекти из времена српске државности. Нема објеката из наше новије историје, доба Југославије и Србије. На моје питање шта можемо да прикажемо и видимо из наведеног периода, добио сам одговор – готово ништа. Остао сам у дилеми да ли је баш тако, или је реч о површности у прављењу програма путовања. Немогуће је да не постоји ниједан споменик или историјски објекат који би привукао пажњу посетилаца.

Запазио сам и да је већина објеката у скромном стању што се одржавања тиче, као и да је евидентна површност у знању презентера и промотора. Не постоје пригодне брошуре ни леци који би посетиоцу пружили додатне податке уколико га нешто интересује. Навешћу пример Власинског језера, као драгуља природе. Доста сам читао и погледао више видео-презентација о језеру. Нажалост, тешко смо стигли до њега, пошто је пут доласка до њега означен у јако скромном издању. И стање на самом језеру је за критику – хотел не ради, а плажа није уређена, па се стиче утисак да сте стигли на неку обичну водену површину. Што је још интересантније, број посетилаца није мали и сви они изражавају чуђење због затеченог стања.

Сви ови и други доживљаји подстакли су ме на размишљање у чему је овде проблем. Закључио сам да су површност у познавању краја и економски моменат усмеравајући фактори у избору садржаја и изради програма путовања. Туристичке агенције, с циљем да путовање буде јефтино и примамљиво за путнике, бирају садржаје чији је обилазак бесплатан, а да ли је он репрезентативан за крај, то је мање важно. Примера ради, дођете у Врање да обиђете културне и историјске споменике и уместо да после тога сами видите оно што вас интересује, агенција вас смести у хотел који је двадесетак километара удаљен од града, пошто је тамо најјефтинији смештај.

Многе туристичке агенције појавиле су се у време короне, кад је било ограничено путовање у иностранство. Већина тих агенција имала је програме за обилазак Србије. Многи су се на појединим дестинацијама преплитали по садржајима и времену. Питам се има ли неко увид у туристичку понуду наших агенција.

Ко је надлежан за контролу њиховог рада и квалификованост власника агенција за обављање тог посла? На крају, остаје обавеза потенцијалним путницима да се добро информишу о агенцији, садржају путовања и ценама, које су врло шаролике. У противном, лепа навика да се путује, види и доживи нешто ново може да се претвори у доживљај који желимо што пре да заборавимо.

Драган Паскаш,
Београд