Криза утицала и на пад квалитета намирница

Нису само високе цене оно што у време кризе брине потрошаче већ и очигледан пад квалитета намирница и све више трговачких трикова за привлачење купаца. Један од произвођача кафе, чије нам је паковање доставио читалац, тако је у декларацији на полеђини навео да његов производ садржи 70 одсто кафе и 30 одсто сурогата, односно грашка. Додавање сурогата у кафу је иначе уобичајено и дозвољено, али нови правилник, који је средином ове године ступио на снагу, обавезује произвођаче да морају то транспарентно да наведу на предњој страни паковања. Чини се да потрошачи више него икада морају да обраћају пажњу на декларације и паковања како би били сигурни шта купују. Због сталних поскупљења пада квалитет производа и трговци покушавају да надокнаде губитке због смањеног промета.

– Нови правилник је добар, али ми се чини да га не поштују сви. У овом случају произвођач није на предњој страни јасно и недвосмислено навео да је реч заправо о напитку на бази кафе са додатком сурогата, а не о кафи, што би свако помислио видећи паковање. Просечан потрошач на ово не обраћа пажњу и зато је потребно да се људи о томе информишу, као и да инспекције чешће реагују – каже наш читалац. Правилник о квалитету кафе усвојен је још у децембру 2020. године, али је примена одложена за ову годину како би се произвођачима оставило времена да утроше залихе амбалаже. Међутим, неки од произвођача и даље користе прилику да пласирају на тржиште стара паковања, а продају напитке уместо кафе. Познаваоци тржишта кажу да се на овај начин ствара нелојална конкуренција јер се ови напици продају по много нижим ценама него права кафа, а упитан је, тврде, и проценат сурогата који се налази у таквим производима.

Оваквих примера је све више на тржишту. Недавно је из Националне организације потрошача Србије упозорено да произвођачи све чешће стављају на тржиште своје производе мање грамаже, а по истим или вишим ценама. Из НОПС-а наводе да је потребно повећати инспекцијски надзор како би се малверзације и обмане купаца свеле на минимум.

Паковањима мање грамаже или запремине производа без мењања цене, такозваној шринкфлацији, није могуће стати на пут, изјавио је представник Националне организације потрошача Србије Марко Драгић. Он је потрошачима предложио да приликом куповине обрате пажњу шта пише на амбалажи, односно о којој количини је реч. Објаснио је да је Директивом ЕУ, која је донета пре десетак година, произвођачима дата слобода да не морају стриктно да се придржавају одређеног паковања и да „то није довођење у заблуду потрошача”, као што се првобитно мислило.

– Све оно што је транспарентно назначено сматра се да је исправно и у складу са законом и да је потрошач приликом куповине имао могућност да се упозна са самом количином производа – рекао је Драгић за Танјуг. Истакао је да овај тренд иде у корист произвођачима, онда и трговцима, али на штету потрошача.

Драгић је казао да произвођачи имају слободу да одређују грамажу или запремину сами по својој процени, а не онолико колико је то било прописано правилницима и навео да се прво смањила грамажа чоколаде код одређених произвођача – са 100 на 80 грама. – Једино што је проблем јесте цена, јер уколико потрошач не гледа колика је запремина производа, неће видети да за исти новац добија мање производа – рекао је он. Оценио је да на тај начин произвођачи настоје да надокнаде губитке у време пандемије, али да они, као и трговци, на тај начин ризикују да изгубе своју позицију на тржишту. Додао је да су потрошачи препуштени сами себи и да треба да обрате пажњу, осим на цену и на марку, и на запремину и грамажу производа. Драгић каже да се јавља и тренд прелепљивања цена и да на рафу пише једна, а на каси друга цена, те да је потребно повећати инспекцијски надзор како би се малверзације и обмане потрошача свеле на минимум. – Саветујем потрошаче да, уколико желе да уштеде, бирају цене и где ће и шта да купе, прате акције, попусте, снижења и да не праве залихе – казао је Драгић.

Објаснио је да потрошачи доста трпе због ограничења раста цена основних животних намирница. Изразио је забринутост да ће, када дође до укидања тог ограничења, доћи до наглог раста цена, када ће бити угрожена куповна моћ потрошача и смањена потрошачка корпа.