Путинова освета

Украјина и њени западни савезници окарактерисали су као терористичке јучерашње масовне ракетне нападе на Кијев и друге градове, а исту оцену је изнео и Владимир Путин наводећи да је Кијев извео најмање три терористичка напада на нуклеарну електрану „Курск”. Оно што је у свим медијима јуче названо руском осветом за напад на Кримски мост, показало је да је суботњи терористички напад на овај мост био „црвена линија” за Русе. Они су, иначе, дуго најављивали озбиљну одмазду за украјинске нападе. Ипак, украјинска војна обавештајна служба тврди да је Кремљ, наводно, наредбу за овакве нападе, који су се десили јуче, издао још почетком октобра.

После губитка великог дела територија и руске дефанзиве, у понедељак је руска војска извела масовне ракетне нападе на Кијев и неколико других градова. Начелник Оружаних снага Украјине Валериј Залужни навео је да су руске снаге испалиле 75 пројектила, од којих је украјинска ПВО уништила 41. Залужни је навео да је „терористичка држава” извела масовне ракетне ударе из ваздуха, укључујући ударне беспилотне летелице. Молдавска влада је јуче хитно позвала руског амбасадора Олега Васњецова јер су три крстареће ракете са бродова у Црном мору прелетеле преко њене територије. Путин је навео да су напади извршени високопрецизним ваздушним, морским и копненим оружјем великог домета.

Четири експлозије су јуче ујутру потресле Кијев, све линије метроа у овом граду су обустављене, а подземне станице се користе као склоништа. Према прелиминарним подацима, у тим јучерашњим нападима је погинуло 10 особа, а рањено 60. Украјински медији су јавили да су, изузев Кијева, гађани и Дњепар, Лавов, Харков, Славјанск и Запорожје. Украјинско министарство одбране је поручило да ће се осветити за ове нападе.

На јучерашњој седници Савета безбедности Путин је објавио да су, на предлог Министарства одбране и Генералштаба, изведени масивни удари на украјинску инфраструктуру, војну команду, комуникације и енергетске објекте.

„Ако се покушаји терористичких напада на нашу територију наставе, одговори Русије ће бити оштри и по обиму ће одговарати нивоу претњи које представљају Руској Федерацији”, рекао је Путин и додао да је Украјина покушала да подрије једну од деоница „Турског тока”, као и да је извршила три терористичка напада на нуклеарну електрану „Курск”. Руски председник је у недељу рекао да су терористички напад на Кримски мост, који је од стратешког значаја за Русију, осмислиле и извеле украјинске специјалне службе.

Према речима портпарола Кремља Дмитрија Пескова ракетни напади на Кијев су део онога што Москва назива „специјалном војном операцијом”.

У руским медијима превлађује уверење да операција на Керчком мосту није припремљена на иницијативу Зеленског, него да је налог стигао из Вашингтона и Лондона. „Интерсепт” је пре напада на мост објавио да се операције у Украјини спроводе у складу с тајном одлуком америчког председника Џозефа Бајдена, који је обавестио Конгрес о „широком програму тајних операција у Украјини”. Позивајући се на обавештајне изворе, овај медиј је навео да у Украјини у последње време делује велики број припадника снага за специјалне операције ЦИА и других обавештајних агенција и америчке војске, као и да су у Украјини, изузев америчких војника, присутне и специјалне снаге из других чланица НАТО-а, укључујући Велику Британију, Француску, Канаду и Литванију. Уколико би присуство ових снага у Украјини било доказано, то би могло да буде окидач за директни сукоб САД и других чланица НАТО-а с Русијом. Занимљиво је да је „Њујорк тајмс” прошле седмице објавио да је украјинска влада одговорна за убиство Дарје Дугине и да САД нису ни на који начин учествовале у нападу, било пружањем обавештајних података или друге помоћи, као и да нису били упознати с намером званичног Кијева јер би се успротивили.

У јучерашњем нападу на Кијев погођена је и зграда конзуларног одељења Немачке. Бивши шеф Фондације „Хајнрих Бел” Сергеј Сумлени објавио је на „Твитеру” фотографију гранатиране зграде и упутио поруку: „Има ли неких реакција Шолца или Бербокове? Желите ли да пошаљете пар тенкова ’леопард’ и да на лицу места погледате стање?”

Зеленски се, како је рекао, јуче чуо с немачким канцеларом Олафом Шолцом, с којим је разговарао о потреби хитног одржавања састанка групе Г7. „Сложио сам се са Шолцом да Немачка, која је председавајућа Г7, сазове хитан састанак. Мој говор је испланиран и све ћу да кажем о терористичким нападима Руске Федерације. Такође, са Шолцом сам разговарао о појачању притиска на Русију и о помоћи због уништене инфраструктуре”, поручио је украјински председник путем „Твитера”.

Он је рекао да је разговарао и с председником Француске Емануелом Макроном. „Разговарали смо о јачању наше ваздушне одбране, о потреби за јачом европском и међународном реакцијом, као и о појачаном притиску на Руску Федерацију. Француска чврсто стоји уз Украјину”, навео је Зеленски, који је јуче најавио да ће Украјина настојати да консолидује међународну подршку, ојача своје одбрамбене способности и повећа међународну изолацију Русије, као и да су „координисали кораке с председником Пољске Анджејем Дудом”.

Шеф украјинске дипломатије Дмитриј Кулеба изјавио је да влада тражи одлучан одговор УН.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, како је рекао, осудио је руске неселективне нападе на цивилну инфраструктуру и додао да ће НАТО наставити да пружа подршку храбром украјинском народу против агресије Кремља онолико дуго колико то буде потребно. И шеф европске дипломатије Ђузеп Борељ навео је да је дубоко потресен руским нападом на цивиле и градове у Украјини и најоштрије је осудио потез Русије. И он је најавио подршку Украјини и написао на „Твитеру” да је додатна војна подршка ЕУ на путу.

Заменик председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев, који је раније написао да следи „судњи дан уколико нападну Крим”, јуче се заложио за потпуну демонтажу политичког режима Украјине. Он је на свом телеграм каналу написао да су јучерашњи удари тек прва епизода и да ће уследити нови. Изнео је и лично мишљење да би украјинска држава у садашњој конфигурацији „с нацистичким политичким режимом” представљала сталну, директну и јасну претњу Русији. И лидер Крима Сергеј Аксјонов најавио је промену приступа „специјалне операције у Украјини”. Додао је да, ако се свакодневно предузимају акције уништавања инфраструктуре Украјине, онда би специјална операција била завршена у мају и режим Зеленског би био поражен.

Депутат Државне думе са Крима Михаил Шеремет предложио јуче да се онеспособе сателити НАТО-а, који, према његовим речима, обављају извиђање и достављају координате за ракетне ударе украјинским трупама у четири новоприпојена региона Русији. Он је навео да би то могло да се обави ласерским комплексима „пересвет”, о чијој су употреби у Белгородској области недавно спекулисали медији.

Путинова безбедност је на високом нивоу

Поводом претње бившег саветника Беле куће за националну безбедност Џона Болтона да ће Путин постати легитимна мета уколико Русија употреби нуклеарно оружје у Украјини, Песков је јуче одговорио да је сигурност руског председника обезбеђена на одговарајућем нивоу, узимајући у обзир све постојеће претње и додао да Русија не жели да учествује у „нуклеарној реторици, која се подгрева” пре свега у САД. Песков је демантовао да су се представници Русије и САД састајали како би договорили преговоре с Украјином. Коментаришући изјаву портпарола Савета за националну безбедност Џона Кирбија да САД желе прекид конфликта у Украјини и почетак мировних преговора, Песков је рекао да се то тешко може назвати иницијативом. „Постоји уредба председника Зеленског да одбија било какве преговоре”, рекао је Песков.