ТВ Милева

Диверзија на гасоводу Северни ток, дубоко у мраку Балтичкога мора, Северна Кореја лансирала ракету ка Јапану, сексуални предатор ексклузива на насловној страни дневних новина, главне ТВ звезде, ружичасти задругари Кристијан Голубовић и Емил Каменов завршили у полицији након што су брутално песницама претукли Уроша Ћертића пред будним оком камере. Ухапшен манијак са Аде Циганлије, румунска полиција упала у седиште НИС Петрола у Темишвару због сумње на цурење осетљивих информација о налазиштима нафте и гаса у овој земљи. Вођа кавачког клана Радоје Звицер, пишу медији, наводно ликвидиран у Панами... Украјинске и руске чизме и даље бесно газе, а телевизије их у стопу прате. Ко је јачи, ко побеђује, а ко губи... Ко за кога навија?

Почео је трећи светски рат, поручује премијерка Ана Брнабић, а да то можда нисмо ни приметили. Јер, ко би, када рат, чини нам се, одавно траје на овдашњим медијима. Сукоби, препуцавања, повишени тонови, поделе на њихове и наше, скупштинска арена... ко је жртва, а ко џелат... Зар нас више ишта може изненадити? Дође данас, прође већ сутра... Кроз уши... Забава за доконе сате... док размишљамо како да купимо још један уџбеник, скупимо за ђачки динар, зимске чизме... и хлеб за сутра... Само нам још фали Џејмс Бонд да се тихо, у великом стилу, ушета и реши ствар. Велика сила која се изненада појављује... Јер, живот нам је као на филму. Нема више разлике. Све је бомбастично, помпезно, спектакуларно, на ивици... Као ролеркостер... чак и пописивачи становништва имају своје посебно место у медијима. Круже чувене „Радио Милева” теорије завере... Да ли су они нека тајна организација, служба, страни плаћеници, издајници. да ли им смемо отворити врата и душу... Отворити карте... Заправо, живот нам је веома забаван. Прави акциони филм, са примесама трилера. Тако се ваљда лакше преживи. Више и не видимо разлику између Дневника и серије „Клан”, и њој сличних. Пуцњава, подземље, криминал, лоши момци... У чему је разлика? Боља се акција емитује у другом издању „Националног дневника”... А тек на Хепи ТВ. Зашто онда трошити паре на наставке серија кад их већ имамо свакодневно у информативном ТВ програму?

Управо зато, фали нам једна Радио Милева, комшијска алапача, симпатична, драга и незлонамерна, да нас насмеје, мало и искритикује, спусти на земљу, али и подржи, разуме, потапше по леђима и каже – идемо даље! Живот је некад жут, некад сив... Прегурали смо и теже дане... Прегураћемо и ове... Фали нам смеха, оног правог, здравог на малим екранима. Фали нам осећај заједништва, а не да смо се сви уротили једни против других. Фали нам породична серија, да је сви заједно гледамо. Фали нам пола сата терапеутског смеха. Да нам се исцели душа. Да се олакшамо, исплачемо, да се мало и препознамо... Да схватимо и где смо и шта смо. И да смо сасвим обични људи... Све нас, на крају, иста мука стигне. Радио Милева чучи у свима нама... А највише на ТВ екрану. Где закон јачег влада... „ко то грми, сева, Радио ТВ Милева”.