TV Mileva

Diverzija na gasovodu Severni tok, duboko u mraku Baltičkoga mora, Severna Koreja lansirala raketu ka Japanu, seksualni predator ekskluziva na naslovnoj strani dnevnih novina, glavne TV zvezde, ružičasti zadrugari Kristijan Golubović i Emil Kamenov završili u policiji nakon što su brutalno pesnicama pretukli Uroša Ćertića pred budnim okom kamere. Uhapšen manijak sa Ade Ciganlije, rumunska policija upala u sedište NIS Petrola u Temišvaru zbog sumnje na curenje osetljivih informacija o nalazištima nafte i gasa u ovoj zemlji. Vođa kavačkog klana Radoje Zvicer, pišu mediji, navodno likvidiran u Panami... Ukrajinske i ruske čizme i dalje besno gaze, a televizije ih u stopu prate. Ko je jači, ko pobeđuje, a ko gubi... Ko za koga navija?

Počeo je treći svetski rat, poručuje premijerka Ana Brnabić, a da to možda nismo ni primetili. Jer, ko bi, kada rat, čini nam se, odavno traje na ovdašnjim medijima. Sukobi, prepucavanja, povišeni tonovi, podele na njihove i naše, skupštinska arena... ko je žrtva, a ko dželat... Zar nas više išta može iznenaditi? Dođe danas, prođe već sutra... Kroz uši... Zabava za dokone sate... dok razmišljamo kako da kupimo još jedan udžbenik, skupimo za đački dinar, zimske čizme... i hleb za sutra... Samo nam još fali Džejms Bond da se tiho, u velikom stilu, ušeta i reši stvar. Velika sila koja se iznenada pojavljuje... Jer, život nam je kao na filmu. Nema više razlike. Sve je bombastično, pompezno, spektakularno, na ivici... Kao rolerkoster... čak i popisivači stanovništva imaju svoje posebno mesto u medijima. Kruže čuvene „Radio Mileva” teorije zavere... Da li su oni neka tajna organizacija, služba, strani plaćenici, izdajnici. da li im smemo otvoriti vrata i dušu... Otvoriti karte... Zapravo, život nam je veoma zabavan. Pravi akcioni film, sa primesama trilera. Tako se valjda lakše preživi. Više i ne vidimo razliku između Dnevnika i serije „Klan”, i njoj sličnih. Pucnjava, podzemlje, kriminal, loši momci... U čemu je razlika? Bolja se akcija emituje u drugom izdanju „Nacionalnog dnevnika”... A tek na Hepi TV. Zašto onda trošiti pare na nastavke serija kad ih već imamo svakodnevno u informativnom TV programu?

Upravo zato, fali nam jedna Radio Mileva, komšijska alapača, simpatična, draga i nezlonamerna, da nas nasmeje, malo i iskritikuje, spusti na zemlju, ali i podrži, razume, potapše po leđima i kaže – idemo dalje! Život je nekad žut, nekad siv... Pregurali smo i teže dane... Preguraćemo i ove... Fali nam smeha, onog pravog, zdravog na malim ekranima. Fali nam osećaj zajedništva, a ne da smo se svi urotili jedni protiv drugih. Fali nam porodična serija, da je svi zajedno gledamo. Fali nam pola sata terapeutskog smeha. Da nam se isceli duša. Da se olakšamo, isplačemo, da se malo i prepoznamo... Da shvatimo i gde smo i šta smo. I da smo sasvim obični ljudi... Sve nas, na kraju, ista muka stigne. Radio Mileva čuči u svima nama... A najviše na TV ekranu. Gde zakon jačeg vlada... „ko to grmi, seva, Radio TV Mileva”.