Групе под страним утицајем би да утичу на политику Србије

Најбољи одговор на незапамћене притиске које Србија трпи због одлуке да води суверену политику било би унутрашње јединство у погледу виталних и дугорочних интереса земље. Упркос томе, међу актерима на политичкој сцени јединствен приступ најважнијим националним питањима, за сада, изостаје. Председник Србије Александар Вучић поручио је јуче у Новом Пазару да је наше да градимо и чувамо своју земљу и да бринемо о Србији. Додао је да не треба имати сумње у то да ће „групе за притисак” да раде страшан посао против наше земље с различитих страна и да би под страним директним утицајем кључно да утичу на доношење одлука руководства Републике Србије на најпрљавији могући начин, директно против интереса Србије у било ком смеру, било са Истока, било са Запада.

Он је то упозорио одговарајући на питања новинара о нападима на њега због неувођења санкција Русији и указао да постоји медијска и политичка номенклатура које у Србији представљају посебне групе за притисак, али да „не брине много због такозваних група за притисак”. „Њима је једина политика да нападају мене. Обично су контрадикторни у тим нападима и у својим изјавама. Оптуживали су ме да ћу 3. априла да уведем санкције, да ме баш брига за пријатељства, а они су се појавили 3. априла и рекли – Вучићу, уведи санкције. Сада ме критикују што нисам, сутра ће да кажу што јесам, прекосутра што ниси. Уопште није важно, ту политике никакве нема”, рекао је председник, преноси Танјуг.

Вучић је јуче на отварању деонице пута Нови Пазар – Тутин рекао да је и на то упозорио људе, да ће Србија трпети притиске с разних страна. „Наше је да чувамо своју земљу и да бринемо о својој Србији. Да градимо пут Нови Пазар – Тутин, да градимо пут Девићи–Придворица, да градимо Сурчин – Нови Београд, да коначно видимо како ћемо и колико новца да скупимо да радимо Бачки Брег – Сомбор – Кикинда – Наково. То је наш посао, а то да ће групе за притисак да раде страшан посао против наше земље с различитих страна, у то немојте да имате никакве сумње”, казао је Вучић.

Опозиција - свако на своју страну

Да се представници опозиционих партија често стављају на страну једне или друге стране у глобалном сукобу, без обзира на званични државни курс, сведоче и поруке од претходних дана. Тако је председник покрета Србија центар (СРЦЕ) Здравко Понош истакао да су интереси Србије озбиљно нарушени, јер још увек нисмо увели санкције Русији, поручивши да је Београд с таквом одлуком већ закаснио.

Претходно су десно оријентисане странке подржале Проглас за окупљање у одбрани Косова и Метохије, који је потписало 50 српских интелектуалца, а потом су усвојили и Декларацију о реинтеграцији Косова и Метохије у уставноправни поредак Србије. У њеном доношењу учествовали су српска коалиција НАДА, странка Заветници, Двери и Народна странка и Покрет за одбрану Косова и Метохије. „Спремни смо за отварање дијалога с представницима косметских Албанаца о изградњи поретка владавине права за све етничке заједнице и све грађане и начинима на који ће се ова уставноправна творевина обавити на заједнички корист”, наводи се на крају закључка, који је прочитао академик Матија Бећковић. Намеће се питање с којим представницима косметских Албанаца би могао да се отвори овај дијалог, узевши у обзир ставове водећих албанских партија на КиМ и њихов крајње негативан однос према преговарачком процесу у Бриселу.

Нешто раније делегација Странке слободе и правде, предвођена Драганом Ђиласом, посетила је Вашингтон. Примио их је, између осталих, и председник Комитета за спољне послове америчког Сената и један од најутицајнијих сенатора, осведочени пријатељ косметских Албанаца и заговорник кажњавања Србије Роберт Менендез. ССП, како су навели у саопштењу, изнео је свој став као највеће опозиционе странке о важности усклађивања спољне политике Србије с политиком ЕУ према Русији, али су поновили и снажну опредељеност ССП-а о поштовању Устава Србије по питању независности КиМ. Посебно је занимљив тренутак у коме је дошло до посете високе делегације ССП-а, имајући у виду тренутну политику САД према Србији, захтеве да се наша земља сврста уз Запад и притиске да се одрекне суверене политике.

Дејан Вук Станковић: Није време за посете Вашингтону, треба нам национално јединство

Говорећи о посети појединих представника опозиције Вашингтону, аналитичар Дејан Вук Станковић за „Политику” каже да за такав корак свакако није најбољи тренутак, истичући да треба да постоји нека врста националног и државног јединства. Подсећа и да су странке које се данас залажу за увођење санкција Русији политички недоследне у односу на своју политичку прошлост. „ССП се није изјашњавао у правцу санкција Русији, они су сада прихватили улогу странке која заступа усклађивање с европском политиком према Русији, вероватно због тога што желе да постану тзв. ексклузивни западни играч у Србији”, указао је Станковић.

Дејан Милетић: Опозиција није научила шта је најважније, страни послушници су потрошни играчи

Председник Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић напомиње да све велике силе траже пукотине у нашем друштву као и начин да изврше утицај већи него што је то реално и што до сада имају. „Све што могу да искористе у свом интересу, они користе, укључујући и политичке представнике из опозиције или других друштвених слојева, невладиних организација и тако даље. То су методе које су проверене, међутим, ја ипак верујем у зрелост тих наших опозиционих политичара који не би требало да до сада нису научили лекцију да је најважније бити послушник свога народа и своје државе, а да су сви страни послушници потрошни играчи”, истиче Милетић за „Политику”.

Ко је албански лобиста Роберт Менендез

Роберт Менендез, који се недавно састао с представницима ССП-а, остао је упамћен као сенатор који је на скупу у организацији Албанско-америчке лиге у САД пре годину дана изјавио да је против формирања Заједнице српских општина, и да је то „рецепт за катастрофу”. А у фебруару ове године поручио је да се неправедно врши притисак на Косово да формира ЗСО и да мисли да не треба стварати нову Републику Српску, већ да треба извршити притисак на Србију да призна независност Косова, пренео је албански портал „Слободно Косово”.

Менендез је с бившим председником комитета за спољне послове америчког представничког дома Елиотом Енгелом упутио писмо тадашњем америчком државном секретару Мајку Помпеу у коме је констатовано да је Србија испунила услове за добијање санкција САД због продубљивања сарадње с Русијом. А током посете САД, у априлу ове године, председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи састала се с Менендезом, који је навео да је међу темама разговора био и „руски утицај на западном Балкану” и „снажно америчко-косовско партнерство”.

Запад још није испоставио коначну листу захтева

Када је реч о појачаним притисцима на нашу земљу, председник Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић истиче за „Политику” да се прелази граница нормалности и да је то несвакидашња позиција. Он оцењује да нема наде да ће се притисци смањити, већ ће расти како конфликт у Украјини буде јачао. „Добро је баштинити, колико је могуће, добре односе са свим великим силама, али то је на процени државном врху и ту не можемо да имамо детаљни увид. Можемо само навијачки да се постављамо, али је много зрелије и паметније да као народ просто станемо иза државног врха и да верујемо да ће све те притиске нивелисати”, наводи Милетић.

А према мишљењу Дејана Вука Станковића, ствари су у овом тренутку доведене на чистац, посебно у светлу рата у Украјини, где се читава Европа заједно с Америком нашла на једној страни насупрот Русији. А шта би се догодило да српско руководство ипак одлучи да уведе санкције Русији? Станковић објашњава да би таква врста преокрета сигурно у некој мери дестабилизовала земљу. Санкције, како објашњава, не би зауставиле рат у Украјини и имале би симболички карактер, док би Србији нанеле штету. И, што је још важније, не би означиле крај захтевима које поједине западне силе имају за нашу земљу, закључује Станковић и поручује да Србији није дата коначна листа захтева и да би притисцима можда дошао крај тек када Србија буде била спремна да призна једнострано проглашену независност Косова и постане чланица НАТО-а.