Русија је код Харкова потучена као и Црвена армија на истом месту 1943. године

Бомбардовањем циљева широм Украјине као одговор на напад на Керчки мост, Русија неће постићи ништа што би значајније утицало на даљи ток рата. Без обзира што су се на мети по први пут нашли енергетски сектор и инфраструктура, то је ипак само освета која треба да задовољи очекивање домаће публике.

Јер, специјална операција која је требало да траје десетак дана, док руски падобранци не уђу у Кијев, претворила се у вишемесечни сукоб, без краја на видику. После 220 и који дан рата, Москва као да је исцрпела ресурсе због чега су Украјинци преузели иницијативу на ратишту. Само што су успешно завршили офанзиву код Харкова, где су Немци потукли Црвену армију 1943. године (трећа битка за Харков), Украјина је тежиште борби пребацила код Херсона.

Руси су тамо крајем августа пребацили елитне јединице због чега су Украјинци морали да се задовоље само са неколико освојених села, што сигурно није било вредно жртава. Ипак, делује да су снаге на фронту сада изједначене. Украјинска војска, која је била пред колапсом, прерасла је у респектабилну силу коју не може да победи друга светска супер сила.

Наравно да то не би било могуће без помоћи Запада који је послао оружје и инструкторе. Све то је довело до тога да Украјинци за пар недеља повратили више територије него што су Руси заузели за пет месеци.

Тренутна ситуација на фронту војном терминологијом зове се „операциона пауза”. Обе стране на фронт довлаче додатне трупе, гориво муницију. Украјинцима стижу нови артиљеријски системи који су се показали као тачнији и далекометнији него руски. Руси, са друге стране спремају свеже трупе са 300 хиљада резервиста. Стижу и тенкови из ратне резерве, а ту је Русија водећа сила на свету. На располагању има више од десет хиљада тенкова.

Ту ипак постоје многи проблеми. На друштвеним мрежама шире се снимци резервиста који се жале на храну, недостатак опреме. На Телеграму је тако освануо снимак подофицира који резервистима поручује да ране од метака имобилишу употребом женских тампона. Како каже, у рану се убаци тампон и он се рашири када упије крв. На другом снимку, војник из строја тајно снима команданта који се  жали да живи на пилулама и да га не занимају проблеми резервиста.

То ће некога можда подсетити на  ЈНА 1991. године, али остаје питање зашто Русија која на фронту мора да се „стратешки повлачи” и скраћује линије фронта, истовремено на другом крају земље изводи војне вежбе са  другим државама. То остаје као још једно од толико питања везаних за руско ратовање у Украјини. Зашто се толико одужило, ко је крив за пропусте, хоће ли се тај сукоб прелити ван граница Украјине.  Толико тога није јасно да изазива зебњу.  Хоће ли Москва у случају нове украјинска провокација, попут напада на Керчки мост, употребити прекомерну силу. Са Запада поручују да у том случају неће моћи да остану по страни. Шта после тога.