ММФ смањио прогнозу светског раста за 2023. годину

ВАШИНГТОН - Међународни монетарни фонд (ММФ) још једном је смањио своје прогнозе раста за 2023. годину и појачао страховања од рецесије под утицајем упорне инфлације и украјинског сукоба, али је задржао предвиђања раста за 2022., ревидирана већ три пута ове године, наведено је у светској економској прогнози данас обелодањеној. ММФ и даље очекује у овој години светски раст од 3,2 одсто, али за 2023. предвиђа раст од 2,7 одсто, што је 0,2 процентна поена мање од прогнозе дате у јулу. Очекује се да ће у рецесију ући Немачка и Италија идуће године због рата на вратима Европске уније. Оне ће бити прве две развијене земље које улазе у рецесију само три године после почетка епидемије ковида-19, што ће, такође, утицати негативно на изгледе целе еврозоне.

Како се предвиђа, идуће године ће немачки БДП пасти 0,3 одсто, а италијански 0,2 одсто, што је 1,1 процентни поен, односно 0,9 процентна поена мање него што је прогнозирано у јулу.

За земље у еврозони очекује се да ће привредни раст идуће године успорити на 0,5 одсто у односу на 1,2 одсто колико је очекивано у јулу. За ову, 2022. предвиђа се раст од 3,1 одсто.

Како су месеци пролазили оптимизам с почетка године око снажног економског опоравка после две године пандемије прешао је у песимизам који је у сталном порасту. После осам месеци руске инвазије на Украјину прва табу тема је прихваћена, велике међународне институције које су се раније чувале да не најаве пад економске активности сада отворено говоре о рецесији.

Смањење изгледа раста посебно је истакнуто за привреде најизложеније прекидима руског гаса као и строжим монетарним условима у еврозони, навео је данас ММФ, пренела је Бета.

То почиње са Немачком и Италијом, два оснивача ЕУ који су врло осетљиви на шокове на тржишту гаса, показује недавно написана нота агенције Фич, указујући на посебно велике тешкоће које имају да диверзификују снабдевање.

ММФ је упозорио да би ситуација могла и да се погорша ако температуре буду посебно ниске или се недовољно смањи тражња за гас ове јесени, што би могло да доведе до штедње енергије током зиме у Немачкој и имало би тешке последице за немачку индустрију.

Финансијска организација је, такође, смањила прогнозу раста за Француску и Шпанију за идућу годину, на 0,7 процената (минус 0,3 процентна поена) односно 1,2 одсто (минус 0,8 процентна поена).

За Сједињене Америчке Државе прогнозира се и за ову годину мањи раст него што је предвиђен у претходном извештају, тако да се прогнозира раст од 1,6 одсто, односно 0,7 процентни поен мање него колико је очекивано у јулу, а очекује се даље успоравање раста на 1,0 одсто у 2023.

Поред Русије, која ће бележити рецесију ове и идуће године због западних економских санкција, ММФ предвиђа пад БДП-а за Шведску, Чиле и Екваторијалну Гвинеју у идућој години.

Економска рецесија у Русији ће бити мања од предвиђене у 2022. и 2023. захваљујући извозу нафте и релативно „стабилној” домаћој тражњи, оцена је ММФ-а, упркос санкција везаних за конфликт у Украјини.

Руски БДП би требало да падне 3,4 одсто у 2022., предвиђа ММФ, што је мање од шест одсто колико је очекивано у претходној прогнози у јулу. За 2023. годину ММФ предвиђа даљу рецесију руске привреде од 2,3 одсто, али мање него што је прогнозирао у јулу (минус 3,5 одсто).

За Украјину, ММФ у свом извештају предвиђа и даље рецесију од 35 одсто у 2022. години, у великој мери под утицајем сукоба са Русијом. Фонд није дао предвиђања за Украјину за 2023.