Договор Израела и Либана око гаса

Сваки договор на Блиском истоку описује се као историјски, па је овај атрибут понео и споразум којим се решава дугогодишњи спор Израела и Либана око поморске границе на простору богатом подводним извориштима гаса.

„Споразум је историјски из више разлога”, изјавио је високи званичник америчке администрације, која је, уз помоћ Француске, посредовала у вишемесечним преговорима око конфликта који је избио после првих открића гаса у источном Медитерану 2007. „Он обезбеђује сигурност Израелу и представља економску прилику и наду Либану.”

Споразум дефинише трајну поморску границу две земље и не бави се копненом границом, око које се Израел и Либан годинама споре.

Власти у Бејруту саопштавају да ће француски енергетски гигант „Тотал” одмах почети радове у либанским водама. Према договору, Израел ће добијати 17 процената будућих прихода с поља Кана, које се протеже дуж демаркационе линије. Споразум омогућава Израелу да повећа извоз на европско тржиште у време оштре енергетске кризе и да тако допринесе енергетској стабилности континента.

Склапање споразума је несумњив спољнополитички поен председника Џозефа Бајдена, који је прошле године именовао специјалног емисара да надгледа готово блокиране преговоре, пошто претходна америчка администрација није успела да испослује договор.

Бајден је телефоном честитао израелском премијеру Јаиру Лапиду и либанском председнику Мишелу Ауну позивајући их да се држе обећања и да заједнички раде на имплементацији.

„Споразум ће омогућити развој енергетских поља на добробит обе земље, постављајући сцену за стабилнији и просперитетнији регион и за искоришћавање нових виталних енергетских ресурса”, саопштио је шеф Беле куће.

Председник Аун изјавио је да је последња понуда била прихватљива Либану пошто „задовољава његове захтеве и чува његово право на природне ресурсе”, док је Лапид споразум назвао „историјским достигнућем”, које ће „ојачати безбедност Израела, убацити милијарде у његову економију и осигурати стабилност на нашој северној граници”.

Споразум је договорен док се Израел спрема за пете изборе у последње четири године, а његова будућност, упркос подршци војних кругова, биће угрожена уколико победи конзервативни бивши премијер Бењамин Нетанијаху. Лидер Ликуда дао је до знања да га договор не би обавезивао јер је, тврди, „предаја” пред либанским шиитским хезболасима.

Проирански хезболаси, с којима је Израел ратовао 2006, нису били укључени у преговоре. Подморска налазишта гаса су само неколико дана пред потписивање споразума претила да буду повод оружане конфронтације јер су хезболаси најављивали да ће напасти поље Кариш, на шта је израелски министар одбране Бени Ганц узвратио да ће његова земља „одлучно бранити” овај извор повезан с израелским копном.

Шиитска групација није коментарисала договор, али је најавила да ће прихватити позицију либанске владе, па експерти сада сматрају да ће споразум допринети смиривању тензија.

Израел је прошле недеље у последњем тренутку одбацио договор одбијајући два либанска предлога. Први је био захтев који се тиче прецизног дефинисања пет километара „плутајуће границе” коју је Израел раније једнострано повукао, а други се тицао профита који би ишао Израелу са поља Кана.

На крају је нађено компромисно решење које Израелу важно питање обалске одбране одваја од подела акваторијума с подводним налазиштима гаса. Иако је главни спор решен, експерти упозоравају да има још препрека правне и политичке природе које могу да се појаве током реализације споразума.

Пре тога предстоји ратификација у Парламенту јер према израелској процедури споразум мора да буде пред Кнесетом две недеље пре него што га влада одобри. То није сасвим извесно, имајући у виду да је опозиција против и да је Врховном суду поднета петиција која одлазећој влади оспорава право да одобри промене поморских граница без референдума. Премијер Лапид, коме споразум појачава изборни кредибилитет, верује да ће се све завршити до 1. новембра.

У Либану је рок за потписивање одређен за крај октобра, када истиче мандат председника Ауна и нема препрека његовој ратификацији, што земљи омогућава да брзо крене у експлоатацију гаса која се доживљава као појас за спасавање у временима најтеже финансијске кризе последњих деценија. Либанска лира је од 2019. изгубила 90 одсто своје вредности, а државна електрокомпанија није у стању да грађанима обезбеди више од неколико сати струје дневно.

Последња предвиђања кажу да ће споразум који доприноси нормализацији односа две земље и отвара сјајне економске перспективе бити потписан 20. октобра.