Dogovor Izraela i Libana oko gasa

Svaki dogovor na Bliskom istoku opisuje se kao istorijski, pa je ovaj atribut poneo i sporazum kojim se rešava dugogodišnji spor Izraela i Libana oko pomorske granice na prostoru bogatom podvodnim izvorištima gasa.

„Sporazum je istorijski iz više razloga”, izjavio je visoki zvaničnik američke administracije, koja je, uz pomoć Francuske, posredovala u višemesečnim pregovorima oko konflikta koji je izbio posle prvih otkrića gasa u istočnom Mediteranu 2007. „On obezbeđuje sigurnost Izraelu i predstavlja ekonomsku priliku i nadu Libanu.”

Sporazum definiše trajnu pomorsku granicu dve zemlje i ne bavi se kopnenom granicom, oko koje se Izrael i Liban godinama spore.

Vlasti u Bejrutu saopštavaju da će francuski energetski gigant „Total” odmah početi radove u libanskim vodama. Prema dogovoru, Izrael će dobijati 17 procenata budućih prihoda s polja Kana, koje se proteže duž demarkacione linije. Sporazum omogućava Izraelu da poveća izvoz na evropsko tržište u vreme oštre energetske krize i da tako doprinese energetskoj stabilnosti kontinenta.

Sklapanje sporazuma je nesumnjiv spoljnopolitički poen predsednika Džozefa Bajdena, koji je prošle godine imenovao specijalnog emisara da nadgleda gotovo blokirane pregovore, pošto prethodna američka administracija nije uspela da isposluje dogovor.

Bajden je telefonom čestitao izraelskom premijeru Jairu Lapidu i libanskom predsedniku Mišelu Aunu pozivajući ih da se drže obećanja i da zajednički rade na implementaciji.

„Sporazum će omogućiti razvoj energetskih polja na dobrobit obe zemlje, postavljajući scenu za stabilniji i prosperitetniji region i za iskorišćavanje novih vitalnih energetskih resursa”, saopštio je šef Bele kuće.

Predsednik Aun izjavio je da je poslednja ponuda bila prihvatljiva Libanu pošto „zadovoljava njegove zahteve i čuva njegovo pravo na prirodne resurse”, dok je Lapid sporazum nazvao „istorijskim dostignućem”, koje će „ojačati bezbednost Izraela, ubaciti milijarde u njegovu ekonomiju i osigurati stabilnost na našoj severnoj granici”.

Sporazum je dogovoren dok se Izrael sprema za pete izbore u poslednje četiri godine, a njegova budućnost, uprkos podršci vojnih krugova, biće ugrožena ukoliko pobedi konzervativni bivši premijer Benjamin Netanijahu. Lider Likuda dao je do znanja da ga dogovor ne bi obavezivao jer je, tvrdi, „predaja” pred libanskim šiitskim hezbolasima.

Proiranski hezbolasi, s kojima je Izrael ratovao 2006, nisu bili uključeni u pregovore. Podmorska nalazišta gasa su samo nekoliko dana pred potpisivanje sporazuma pretila da budu povod oružane konfrontacije jer su hezbolasi najavljivali da će napasti polje Kariš, na šta je izraelski ministar odbrane Beni Ganc uzvratio da će njegova zemlja „odlučno braniti” ovaj izvor povezan s izraelskim kopnom.

Šiitska grupacija nije komentarisala dogovor, ali je najavila da će prihvatiti poziciju libanske vlade, pa eksperti sada smatraju da će sporazum doprineti smirivanju tenzija.

Izrael je prošle nedelje u poslednjem trenutku odbacio dogovor odbijajući dva libanska predloga. Prvi je bio zahtev koji se tiče preciznog definisanja pet kilometara „plutajuće granice” koju je Izrael ranije jednostrano povukao, a drugi se ticao profita koji bi išao Izraelu sa polja Kana.

Na kraju je nađeno kompromisno rešenje koje Izraelu važno pitanje obalske odbrane odvaja od podela akvatorijuma s podvodnim nalazištima gasa. Iako je glavni spor rešen, eksperti upozoravaju da ima još prepreka pravne i političke prirode koje mogu da se pojave tokom realizacije sporazuma.

Pre toga predstoji ratifikacija u Parlamentu jer prema izraelskoj proceduri sporazum mora da bude pred Knesetom dve nedelje pre nego što ga vlada odobri. To nije sasvim izvesno, imajući u vidu da je opozicija protiv i da je Vrhovnom sudu podneta peticija koja odlazećoj vladi osporava pravo da odobri promene pomorskih granica bez referenduma. Premijer Lapid, kome sporazum pojačava izborni kredibilitet, veruje da će se sve završiti do 1. novembra.

U Libanu je rok za potpisivanje određen za kraj oktobra, kada ističe mandat predsednika Auna i nema prepreka njegovoj ratifikaciji, što zemlji omogućava da brzo krene u eksploataciju gasa koja se doživljava kao pojas za spasavanje u vremenima najteže finansijske krize poslednjih decenija. Libanska lira je od 2019. izgubila 90 odsto svoje vrednosti, a državna elektrokompanija nije u stanju da građanima obezbedi više od nekoliko sati struje dnevno.

Poslednja predviđanja kažu da će sporazum koji doprinosi normalizaciji odnosa dve zemlje i otvara sjajne ekonomske perspektive biti potpisan 20. oktobra.