Ако имаш циљ, можеш остати млад

Од нашег специјалног извештача

Пекинг, 13. августа – Пензионисани фармацеут из Јапана Хокецу Хироши није имао блистав деби на највећој смотри спорта. На Олимпијским играма у Токију 1964, које је отворио цар Хирохито и које су обележили совјетска гимнастичарка Лариса Латињина (отишла у легенду са 18 медаља) и амерички пливач Дон Шоландер (четири злата), заузео је тек 40. место у коњичком спорту, у дисциплини прескакање препона. Данас, у Пекингу, решен је да у својој 67. години поправи овај пласман, овог пута у дресури која, како сам каже, више одговара његовим годинама.

Хокецу, рођен 28. марта 1941. у Токију, јесте најстарији учесник на 29. олимпијским играма, али није најстарији свих времена. Тај рекорд држи шведски стрелац Оскар Сван који је у Антверпену 1920. пуцао када је имао 72 године и 279 дана и при том освојио златну медаљу. Старија од њега је и Лорна Џонстон (В. Британија) која се у Минхену 1972. такмичила у његовој данашњој дисциплини – дресури, а имала је 70 година и пет дана.

Ипак, Хокецу ће наредних дана, када се захуктају такмичења у коњичком спорту, оборити један рекорд. Постаће спортиста са најдужим олимпијским стажом, дугим 44 године. Претходни рекордери, са по 40 година, били су једриличари Магнус Конов (Норвешка, 1908–1948), Паул Елвстрем (Данска, 1948–1988) и Дарвуд Ноулес (Бахами, 1948–1988) и мачевалац Иван Осијер (Данска, 1908–1948).

Стицајем околности, ово ће му бити тек друго учешће. За Лос Анђелес 1984. био је резерва, а у Сеулу 1988. није учествовао иако се квалификовао, због тога што је његов коњ морао да остане у карантину. У Пекингу ће се такмичити и појединачно и екипно у дресури. Раме уз раме са Сатом Екеном (22), коме би могао да буде деда. И овај младић почиње олимпијску каријеру у истом добу кад и он (Хокецу је у Токију 1964. имао непуне 23 године).

Хокецу ће јахати „Виспера” (шапат), с којим је у почетку имао мали „неспоразум”:

– Виспер испрва није разумео моје инструкције. Али касније је одлучио да пружи шансу овом старцу, па смо постепено напредовали.

Није му право то што је постао звезда само због својих година:

– У почетку ми је сметало што се моје име помиње у медијима само због мојих година. Не видим зашто би моје године била тако важна ствар. Па, нисам се квалификовао на Игре зато што имам 67 година... Да будем искрен, нисам дошао на Олимпијске игре само да бих учествовао. Очекујем да ћу се и високо пласирати.

Судећи по прошлогодишњим Паназијским олимпијским квалификацијама, када је заузео прво место, Хокецу има чему да се нада.

Његов мото је: „Ако имаш циљ, можеш остати млад”! Љубав према дресури поспешила је супруга Мотоко која се с том дисциплином упознала у Европи. О његовој страсти према овом спорту, председник Олимпијског комитета Јапана Цунеказу Такеда је једном рекао: „Деценијама је марљиво тренирао, будећи се у пет ујутро.”

Хироши Хокецу је све ове године уочи одласка на посао имао свој „мали ритуал” и стизао је да буде успешан на оба фронта. Почео је да јаше са 12 година. Студирао је на престижном Кеијо универзитету у Токију, а дипломирао је економију на универзитету Дјук. Први посао као фармацеут имао је у „Хофман-Ла Рошу”, а затим је постао менаџер у токијској канцеларији „Џонсона и Џонсона” где се 2003. и пензионисао као председник. Исте године је и одлучио да почне да се спрема за наставак своје олимпијске каријере, због чега се преселио у Ахен (Немачка) да би тренирао са Тоном де Ридером, одвојивши се на дуже од своје супруге и кћерке.

Александар Милетић