Ako imaš cilj, možeš ostati mlad

Od našeg specijalnog izveštača

Peking, 13. avgusta – Penzionisani farmaceut iz Japana Hokecu Hiroši nije imao blistav debi na najvećoj smotri sporta. Na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964, koje je otvorio car Hirohito i koje su obeležili sovjetska gimnastičarka Larisa Latinjina (otišla u legendu sa 18 medalja) i američki plivač Don Šolander (četiri zlata), zauzeo je tek 40. mesto u konjičkom sportu, u disciplini preskakanje prepona. Danas, u Pekingu, rešen je da u svojoj 67. godini popravi ovaj plasman, ovog puta u dresuri koja, kako sam kaže, više odgovara njegovim godinama.

Hokecu, rođen 28. marta 1941. u Tokiju, jeste najstariji učesnik na 29. olimpijskim igrama, ali nije najstariji svih vremena. Taj rekord drži švedski strelac Oskar Svan koji je u Antverpenu 1920. pucao kada je imao 72 godine i 279 dana i pri tom osvojio zlatnu medalju. Starija od njega je i Lorna Džonston (V. Britanija) koja se u Minhenu 1972. takmičila u njegovoj današnjoj disciplini – dresuri, a imala je 70 godina i pet dana.

Ipak, Hokecu će narednih dana, kada se zahuktaju takmičenja u konjičkom sportu, oboriti jedan rekord. Postaće sportista sa najdužim olimpijskim stažom, dugim 44 godine. Prethodni rekorderi, sa po 40 godina, bili su jedriličari Magnus Konov (Norveška, 1908–1948), Paul Elvstrem (Danska, 1948–1988) i Darvud Noules (Bahami, 1948–1988) i mačevalac Ivan Osijer (Danska, 1908–1948).

Sticajem okolnosti, ovo će mu biti tek drugo učešće. Za Los Anđeles 1984. bio je rezerva, a u Seulu 1988. nije učestvovao iako se kvalifikovao, zbog toga što je njegov konj morao da ostane u karantinu. U Pekingu će se takmičiti i pojedinačno i ekipno u dresuri. Rame uz rame sa Satom Ekenom (22), kome bi mogao da bude deda. I ovaj mladić počinje olimpijsku karijeru u istom dobu kad i on (Hokecu je u Tokiju 1964. imao nepune 23 godine).

Hokecu će jahati „Vispera” (šapat), s kojim je u početku imao mali „nesporazum”:

– Visper isprva nije razumeo moje instrukcije. Ali kasnije je odlučio da pruži šansu ovom starcu, pa smo postepeno napredovali.

Nije mu pravo to što je postao zvezda samo zbog svojih godina:

– U početku mi je smetalo što se moje ime pominje u medijima samo zbog mojih godina. Ne vidim zašto bi moje godine bila tako važna stvar. Pa, nisam se kvalifikovao na Igre zato što imam 67 godina... Da budem iskren, nisam došao na Olimpijske igre samo da bih učestvovao. Očekujem da ću se i visoko plasirati.

Sudeći po prošlogodišnjim Panazijskim olimpijskim kvalifikacijama, kada je zauzeo prvo mesto, Hokecu ima čemu da se nada.

Njegov moto je: „Ako imaš cilj, možeš ostati mlad”! Ljubav prema dresuri pospešila je supruga Motoko koja se s tom disciplinom upoznala u Evropi. O njegovoj strasti prema ovom sportu, predsednik Olimpijskog komiteta Japana Cunekazu Takeda je jednom rekao: „Decenijama je marljivo trenirao, budeći se u pet ujutro.”

Hiroši Hokecu je sve ove godine uoči odlaska na posao imao svoj „mali ritual” i stizao je da bude uspešan na oba fronta. Počeo je da jaše sa 12 godina. Studirao je na prestižnom Keijo univerzitetu u Tokiju, a diplomirao je ekonomiju na univerzitetu Djuk. Prvi posao kao farmaceut imao je u „Hofman-La Rošu”, a zatim je postao menadžer u tokijskoj kancelariji „Džonsona i Džonsona” gde se 2003. i penzionisao kao predsednik. Iste godine je i odlučio da počne da se sprema za nastavak svoje olimpijske karijere, zbog čega se preselio u Ahen (Nemačka) da bi trenirao sa Tonom de Riderom, odvojivši se na duže od svoje supruge i kćerke.

Aleksandar Miletić