Против Чукаричког као против Келна

У четвртак је Партизан одиграо једну од оних утакмица, које би требало још дуго да га надахњују. Није ствар само у томе што је победио Келн, него што је то био други тријумф у међусобним окршајима и то у размаку од само недељу дана.

Двоструком победом против тима из Немачке није могло да се похвали ни оно поколење, које је остварило највећи успех у клупској историји, јер је у сезони 1965/66, на путу до финала Купа шампиона, изгубило од Вердера у Бремену с 1:0 (у Београду је било 3:0 за „црно-беле”). Па ни онај најславнији Звездин тим, првак Европе 1991. У полуфиналу је савладао Бајерн у Минхену (2:1), а код куће изборио нерешено (2:2).

У Хумској вечерас (18,30 ч) гостује Чукарички, против кога нико у нашој лиги не може унапред да рачуна на бодове. Уосталом, и место на табели које заузима екипа с Бановог брда то поткрепљује. Али, разуме се, Партизан због тога нити сме, нити хоће да спусти дурбин. Уосталом, и тренер Петрић је, уз похвале гостима, рекао да је његов тим фаворит и да све зависи само до његових играча.

Тако ће и да буде ако Партизан настави с онаквим приступом какав га краси од слома у Сремској Митровици. После испадања у шеснаестини финала Купа Србије од прволигаша Радничког, „црно-бели” су као казнена експедиција. Прегазили су, најпре, код куће Војводину (4:1), па у Келну нокаутирали домаћина (1:0), онда зачас посла сломили у гостима Вождовац (4:0) и своју моћ потврдили у Београду против немачког представника у Лиги конференција (2:0).

Партизанови играчи су се за само пола месеца отргнули од стуба срама и високо узлетели, али би било кобно ако иједан од њих носем почне да пара облаке. Њихов тренер је уверен да су и даље чврсто на земљи и тако и не гледа ко је где на табели. Уколико против Чукаричког уђу у меч као да је Келн, дакле, као рис љут и као лисац мудри, онда ће и „бело-црне” с Бановог брда да уклоне са свог пута.

Показало се, и уочи предаха у првенству, а и после њега, да овај Партизан има даха не само да издржи згуснут распоред утакмица (због Светског првенства у Катару јесењи део нашег шампионата се завршава раније него обично), него да из тих битака црпе нову снагу. Испоставило се да изгарање није и сагоревања и да и наши тимови могу да поднесу ритам какав имају најбољи у најјачим европским лигама.