Симболика Осетије

Да у Тбилисију није било Сакашвилија, Москва би морала да га измисли – међутим, тешко је замислити реплику која би боље одговарала њеним стратешким замислима од овог стварног Сакавшилија. Задивљујуће је како се шеф Грузије уочи прошлог викенда затрчао главом кроз прозор. Ваљда, мислећи да Путин посматра Олимпијаду, те неће запазити да Сакашвили ракетира Цхинвали, чинећи од њега јужноосетијски Вуковар.

Могућна комбинаторика овог америчког адвоката, некадашњег студента права на Колумбији, подсећа на милошевићевску, у „преуређивању” СФРЈ. Једина разлика јесте у томе, што је Сакашвили очекивао да му после самостално предузете авантуре у помоћ прискоче САД. Можда је мислио да ће победити? Рецимо, у случају да Русија не узврати довољно брзо, и оном силином удара којом је то иначе и учинила. Успешан „блицкриг” сигурно би му донео ловоре Вашингтона. А, уколико би пак завршио поражен – могао је веровати да ће добити саучешће Атлантског савеза са „жртвом руске агресије”.

Салдо криминалног догађаја није у сваком случају тај, по замисли демократе-диктатора. Напротив, прво што се на сцени види јесте злочин – 2.000 убијених људи. Даље, грузијски проблем суверености над Јужном Осетијом и Абхазијом тек сада је нерешив, а авантуризам кавкаског НАТО-питомца, поделио је чланове пакта на оне који га бране и на оне који би га радије осуђивали.

Сакашвилијев рат добијен је за Русију. Москва је прибавила изговор да чвршће зграби у загрљај и Јужну Осетију и Абхазију, а да је тешко доказивати како је филовање геостратешког простора руском војском израз тежње да Русија врати под контролу сав „совјетски Кавказ”.

Због Сакашвилија сада дрхте колена председнику Алијеву, у Азербејџану. А преко Црног мора, напето је у Кијеву, с обзиром на то да за топлим крилом „матушке” чезне „руски Крим”. Уговор којим је Русија пристала на постсовјетске границе Украјине доспева за обнову крајем године. Без обавезе Кијева на предану лојалност, Кремљ неће потврдити потпис.

И тако, цели Бушов учинак с „демократским револуцијама” поништен је за само два дана, једним јединим наопаким кораком његовог штићеника. Путин ликује. Показује се да је тачно све оно што је Сакашвилију рекао лично – упутивши малог суседа „шта може да учини” са изјавама државника Запада о неприкосновености интегритета Грузије. Уз САД, сада је и Русија узела право да, позивајући се на Косово и Србију, буде та која сасвим инокосно признаје или опозива сувереност других субјеката. Макар, и с краћим досегом, сведеним на територије бивших совјетских република у суседству.

После крвавог викенда, Москва је корак ближе остваривању идеје о руској сфери утицаја. То није оно што је имао СССР. Није ни нови хладни рат, ни повратак у биполарни свет – али енергетски богате територије централне Азије лако би се могле обрести међу сателитима.

Разуме се, владари тог „природно-руског простора утицаја” не морају бити срећни због повратка у неизабрано братство, нарочито пошто су већ искушали сласти свог феудалног владања народима – али, зар се такви не могу уклонити таласом руских „колор-револуција”?

Европа плаћа цех своје слепе лојалности Вашингтону у балканској преседан-ситуацији, и сада поново има врућ кромпир у рукама. Није требало саучествовати у занемаривању УН. Шта ће, на пример, логично одговорити Европа Русима који траже да сада Сакашвили пође у Хаг?

Евентуална обнова „руског блока” потенцираће клизавост политичког терена Србије. Уз изговор на Косово, Москва ће још енергичније позивати Србе против Запада. Охрабриваће, на пример, бојкот сарадње са Европом у превазилажењу проблема на Косову. Без обзира на то што решења на Балкану неће бити коригована, једноставно зато што су та решења израз добијеног хладног рата и несмањене моћи САД да и даље утичу на светске одлуке.

Српски национал-фундаменталисти, они који су Милошевићевој властољубивости добацили „национални пројекат”, и помогли Југославији да приђе гиљотини, спремни су за такав руски позив. Можда су Милошевића заборавили, али сачували су свој „пројекат”. Питање је, међутим, шта је српски избор, и као и до сада, у условима без поновљене прилике.