Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: ЖИВОТ ВИШЕ ГЕНЕРАЦИЈА ПОД ЈЕДНИМ КРОВОМ

У родитељској кући, па још с бабом и дедом

Готово трећина младих у Србији живи с родитељима, чак и када заснују своју породицу, добију дете. Нови попис донеће дуго чекане тачне податке о томе да ли се овај тренд мења
(Фотографије Pixabay)

У Немачкој дуже од деценије постоје „куће генерација”. У потрази за одговором како да премосте све већи међугенерацијски јаз, од 2012. у овој земљи ЕУ реализује се програм заједничке адресе старачких домова и школа. „Кућe генерација” смештене су у зградама у којима су у једном делу старачки дом, а у другом школа или вртић.

Најстарији и најмлађи тако деле свакодневицу. Пролазе истим ходницима, заједнички учествују у припреми различитих садржаја, прослављају заједно важне датуме.

Сениори и јуниори деле простор

У САД, у државама где је све већи проценат старијих од 65 година, попут Флориде, такође, отварају објекте „сусретања” сениора и јуниора. Све у циљу изградње бољег односа и неговања саосећања једних према другима.

Припадници различитих генерација узајамно се подстичу и уче оном најважнијем: обостраном разумевању, како би квалитет суживота оних који су се нарадили и оних којима тек следи животно доказивање био бољи.

У САД последњих деценија 20. века дошло је до смањења броја породица које живе заједно у више генерација, да би се тренд прекинуо и кренуо да расте у 21. веку – у супротном смеру. Ка поновној заједници. Процене су да више од 20 одсто становништва САД дели дом с прецима и потомцима, док је осамдесетих година 20. века тај проценат износио тек 12 одсто.

У Србији је живот више генерација под једним кровом, такође, прошао различите фазе.

Стари, средовечни и најмлађи често су у једној кући, стану. Истраживања показују да готово трећина младих живи с родитељима. И када заснују своју породицу, добију дете, остају у родитељском дому.

Нови попис донеће свеже податке.

До тада још увек су актуелни они из 2011. године према којима у Србији у 209.000 домаћинстава живе две породице, а чак 14.500 домаћинстава с три породице. Више у селу него у граду.

Међутим, актуелни, убрзани ритам утицао је да се изгубе ранији обрасци понашања. Старијима се више не персира, не уступа место у аутобусу, не даје предност у реду. То је видљиво на улици свакога дана. Подједнако у руралним и урбаним срединама.

Како заједно живе припадници више генерација и да ли смо као друштво коректни према старима у сопственом дому, потом на јавним местима?

– И јесмо и нисмо. Не може се дати прецизан одговор на ово питање, посебно када се посматрају породични односи – каже за „Магазин” мр Надежда Сатарић из Удружења грађана „Снага пријатељства” – Amity.

У стабилним породицама подразумева се поштовање и међусобно уважавање свих чланова, па када најстарији западну у здравствене и друге проблеме, остали се реорганизују и успостављају стратегије помоћи тој особи.

– У породицама с поремећеним породичним односима, ситуација је сасвим супротна – указује наша саговорница.

И није тајна да се и у нашем друштву тренутно форсира култ младости, снаге, лепоте и брзине, а занемарује се искуство, мудрост и допринос старијих.

– Старији се углавном третирају као терет и гледају кроз призму новца који се из буџета издваја да би им се исплатиле пензије – тврди Надежда Сатарић.

Ипак, она верује да је заједнички живот више генерација под једним кровом могућ, а некада је и нужан, мада се број таквих домаћинстава смањује.

– Чак и када живе под истим кровом, у истом домаћинству, породице се раздвајају и живе у самосталним породицама. Стамбене околности и прилике их условљавају – додаје саговорница Магазина.

У таквим ситуацијама, када су сви под истим кровом, у истом домаћинству, позитивно је што су близу једни другима и увек могу да се испомажу, ако је потребно. Али, шта радити када стара особа оболи од болести која изискује непрестану негу, попут, на пример, Алцхајмерове деменције?

– Нико нема право и не сме да смести у дом старију особу мимо њене воље. Ако је та особа под старатељством, у том случају старатељ одлучује. Природно је да старији у већини случајева желе да остану у свом стану/кући у познатом окружењу до краја – појашњава она.

Ипак, постоје ситуације када не постоје услови или их је тешко обезбедити да се у кућним условима болесној и остарелој особи пружи неопходна нега и одговарајућа подршка. Али, како објашњава Сатарићева, и тада се таква особа мора психолошки припремити за чин пресељења, прихватити реалност и сагласити се са смештајем.

Последње три године живота под притиском пандемије вируса корона одразиле су се на односе и социјалне обрасце понашања и у овој области.

Саговорница „Магазина” указује на позитивне стране за време пандемије короне, појачала се комшијска и међугенерацијска солидарност:

– Старијима је био забрањен излазак из станова, али сви смо сведочили бројним примерима да су им комшије доносиле потребне намирнице, лекове и све што је било неопходно, иако се раније нису ни дружили. Волонтери су, такође, били ангажовани на помоћи, укључујући и младе и то је за сваку похвалу. Све оно што није било добро треба да имамо као наук и да у следећим сличним ситуацијама не понављамо исте грешке.

Намеће се и питање да ли су у Србији сазрели услови за отварање „кућа генерација”, какве постоје у Немачкој?

– Не треба генерализовати ствар, а код нас још постоје вишегенерацијске породице, где се веома уважавају мишљења различитих генерација и где влада толеранција у кући. Истина, све су ређе – примећује наша саговорница.

Ко ће помагати све већем броју старих

Она подсећа и да је држава предвидела могућност за институционални смештај старије и болесне особе када за то постоји потреба. Постоје и дневни центри за старије, као и услуге које пружају геронтодомаћице, којих, додуше, нема довољно. Постоји систем медицинске неге у кућним условима у здравственом систему и патронажна служба.

– Међутим, старо смо друштво са све већим уделом оних којима су помоћ и подршка потребни, а све је мање оних који би могли и требало да је пруже, па се мора о томе више размишљати – поручује Надежда Сатарић.

Старачки дом једино решење

– Одлука о одласку у старачки дом требало би да се доноси у најбољем интересу за стару особу, али и породицу у којој живи. Често стари сами желе да позне године проводу у друштву вршњака, с обезбеђеном исхраном, лекарском негом и подршком, да имају садржајан живот испуњен разним активностима и удобно стамбено решење, где не мисле да ли је добро грејање и како га обезбедити – каже Надежда Сатарић.

То је понекад нужно решење када стара особа нема обезбеђено стамбено питање, новац да изнајмљује стан, нити сроднике који би јој помогли. Коначно, дом је једино решење и када је старијој особи потребна 24-часовна нега, коју јој ближњи не могу пружити.

Савети за мир у кући

За најстарије:

– не будите досадни својој породици, посебно млађима у кући,
– не кукајте, не будите напорни и нападни, џангризави,
– не мешајте се у живот млађих чланова породице,
– будите толерантни и подстичите младе на решавање тешкоћа, а не стварање још већих.

За млађе:

– негујте позитивни односа према старијима,
– подстичите обострано уважавање и поштовање (то се позитивно одражава на квалитет живота свих и на правилан психосоцијални развој деце и младих),
– гајите љубав и разумевање према најстаријим члановима у породици, вишеструко ће вам узвратити.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.