Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: ŽIVOT VIŠE GENERACIJA POD JEDNIM KROVOM

U roditeljskoj kući, pa još s babom i dedom

Gotovo trećina mladih u Srbiji živi s roditeljima, čak i kada zasnuju svoju porodicu, dobiju dete. Novi popis doneće dugo čekane tačne podatke o tome da li se ovaj trend menja
(Фотографије Pixabay)

U Nemačkoj duže od decenije postoje „kuće generacija”. U potrazi za odgovorom kako da premoste sve veći međugeneracijski jaz, od 2012. u ovoj zemlji EU realizuje se program zajedničke adrese staračkih domova i škola. „Kuće generacija” smeštene su u zgradama u kojima su u jednom delu starački dom, a u drugom škola ili vrtić.

Najstariji i najmlađi tako dele svakodnevicu. Prolaze istim hodnicima, zajednički učestvuju u pripremi različitih sadržaja, proslavljaju zajedno važne datume.

Seniori i juniori dele prostor

U SAD, u državama gde je sve veći procenat starijih od 65 godina, poput Floride, takođe, otvaraju objekte „susretanja” seniora i juniora. Sve u cilju izgradnje boljeg odnosa i negovanja saosećanja jednih prema drugima.

Pripadnici različitih generacija uzajamno se podstiču i uče onom najvažnijem: obostranom razumevanju, kako bi kvalitet suživota onih koji su se naradili i onih kojima tek sledi životno dokazivanje bio bolji.

U SAD poslednjih decenija 20. veka došlo je do smanjenja broja porodica koje žive zajedno u više generacija, da bi se trend prekinuo i krenuo da raste u 21. veku – u suprotnom smeru. Ka ponovnoj zajednici. Procene su da više od 20 odsto stanovništva SAD deli dom s precima i potomcima, dok je osamdesetih godina 20. veka taj procenat iznosio tek 12 odsto.

U Srbiji je život više generacija pod jednim krovom, takođe, prošao različite faze.

Stari, sredovečni i najmlađi često su u jednoj kući, stanu. Istraživanja pokazuju da gotovo trećina mladih živi s roditeljima. I kada zasnuju svoju porodicu, dobiju dete, ostaju u roditeljskom domu.

Novi popis doneće sveže podatke.

Do tada još uvek su aktuelni oni iz 2011. godine prema kojima u Srbiji u 209.000 domaćinstava žive dve porodice, a čak 14.500 domaćinstava s tri porodice. Više u selu nego u gradu.

Međutim, aktuelni, ubrzani ritam uticao je da se izgube raniji obrasci ponašanja. Starijima se više ne persira, ne ustupa mesto u autobusu, ne daje prednost u redu. To je vidljivo na ulici svakoga dana. Podjednako u ruralnim i urbanim sredinama.

Kako zajedno žive pripadnici više generacija i da li smo kao društvo korektni prema starima u sopstvenom domu, potom na javnim mestima?

– I jesmo i nismo. Ne može se dati precizan odgovor na ovo pitanje, posebno kada se posmatraju porodični odnosi – kaže za „Magazin” mr Nadežda Satarić iz Udruženja građana „Snaga prijateljstva” – Amity.

U stabilnim porodicama podrazumeva se poštovanje i međusobno uvažavanje svih članova, pa kada najstariji zapadnu u zdravstvene i druge probleme, ostali se reorganizuju i uspostavljaju strategije pomoći toj osobi.

– U porodicama s poremećenim porodičnim odnosima, situacija je sasvim suprotna – ukazuje naša sagovornica.

I nije tajna da se i u našem društvu trenutno forsira kult mladosti, snage, lepote i brzine, a zanemaruje se iskustvo, mudrost i doprinos starijih.

– Stariji se uglavnom tretiraju kao teret i gledaju kroz prizmu novca koji se iz budžeta izdvaja da bi im se isplatile penzije – tvrdi Nadežda Satarić.

Ipak, ona veruje da je zajednički život više generacija pod jednim krovom moguć, a nekada je i nužan, mada se broj takvih domaćinstava smanjuje.

– Čak i kada žive pod istim krovom, u istom domaćinstvu, porodice se razdvajaju i žive u samostalnim porodicama. Stambene okolnosti i prilike ih uslovljavaju – dodaje sagovornica Magazina.

U takvim situacijama, kada su svi pod istim krovom, u istom domaćinstvu, pozitivno je što su blizu jedni drugima i uvek mogu da se ispomažu, ako je potrebno. Ali, šta raditi kada stara osoba oboli od bolesti koja iziskuje neprestanu negu, poput, na primer, Alchajmerove demencije?

– Niko nema pravo i ne sme da smesti u dom stariju osobu mimo njene volje. Ako je ta osoba pod starateljstvom, u tom slučaju staratelj odlučuje. Prirodno je da stariji u većini slučajeva žele da ostanu u svom stanu/kući u poznatom okruženju do kraja – pojašnjava ona.

Ipak, postoje situacije kada ne postoje uslovi ili ih je teško obezbediti da se u kućnim uslovima bolesnoj i ostareloj osobi pruži neophodna nega i odgovarajuća podrška. Ali, kako objašnjava Satarićeva, i tada se takva osoba mora psihološki pripremiti za čin preseljenja, prihvatiti realnost i saglasiti se sa smeštajem.

Poslednje tri godine života pod pritiskom pandemije virusa korona odrazile su se na odnose i socijalne obrasce ponašanja i u ovoj oblasti.

Sagovornica „Magazina” ukazuje na pozitivne strane za vreme pandemije korone, pojačala se komšijska i međugeneracijska solidarnost:

– Starijima je bio zabranjen izlazak iz stanova, ali svi smo svedočili brojnim primerima da su im komšije donosile potrebne namirnice, lekove i sve što je bilo neophodno, iako se ranije nisu ni družili. Volonteri su, takođe, bili angažovani na pomoći, uključujući i mlade i to je za svaku pohvalu. Sve ono što nije bilo dobro treba da imamo kao nauk i da u sledećim sličnim situacijama ne ponavljamo iste greške.

Nameće se i pitanje da li su u Srbiji sazreli uslovi za otvaranje „kuća generacija”, kakve postoje u Nemačkoj?

– Ne treba generalizovati stvar, a kod nas još postoje višegeneracijske porodice, gde se veoma uvažavaju mišljenja različitih generacija i gde vlada tolerancija u kući. Istina, sve su ređe – primećuje naša sagovornica.

Ko će pomagati sve većem broju starih

Ona podseća i da je država predvidela mogućnost za institucionalni smeštaj starije i bolesne osobe kada za to postoji potreba. Postoje i dnevni centri za starije, kao i usluge koje pružaju gerontodomaćice, kojih, doduše, nema dovoljno. Postoji sistem medicinske nege u kućnim uslovima u zdravstvenom sistemu i patronažna služba.

– Međutim, staro smo društvo sa sve većim udelom onih kojima su pomoć i podrška potrebni, a sve je manje onih koji bi mogli i trebalo da je pruže, pa se mora o tome više razmišljati – poručuje Nadežda Satarić.

Starački dom jedino rešenje

– Odluka o odlasku u starački dom trebalo bi da se donosi u najboljem interesu za staru osobu, ali i porodicu u kojoj živi. Često stari sami žele da pozne godine provodu u društvu vršnjaka, s obezbeđenom ishranom, lekarskom negom i podrškom, da imaju sadržajan život ispunjen raznim aktivnostima i udobno stambeno rešenje, gde ne misle da li je dobro grejanje i kako ga obezbediti – kaže Nadežda Satarić.

To je ponekad nužno rešenje kada stara osoba nema obezbeđeno stambeno pitanje, novac da iznajmljuje stan, niti srodnike koji bi joj pomogli. Konačno, dom je jedino rešenje i kada je starijoj osobi potrebna 24-časovna nega, koju joj bližnji ne mogu pružiti.

Saveti za mir u kući

Za najstarije:

– ne budite dosadni svojoj porodici, posebno mlađima u kući,
– ne kukajte, ne budite naporni i napadni, džangrizavi,
– ne mešajte se u život mlađih članova porodice,
– budite tolerantni i podstičite mlade na rešavanje teškoća, a ne stvaranje još većih.

Za mlađe:

– negujte pozitivni odnosa prema starijima,
– podstičite obostrano uvažavanje i poštovanje (to se pozitivno odražava na kvalitet života svih i na pravilan psihosocijalni razvoj dece i mladih),
– gajite ljubav i razumevanje prema najstarijim članovima u porodici, višestruko će vam uzvratiti.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.