Пацијенти против „вечерњих клиника”

Лекари запослени у државним здравственим установама до 11. децембра мораће да се определе да ли желе да раде пуно радно време у државној, или четири сата у државној, а четири у приватној кући. Рад „на црно” биће најстроже санкционисан, а Министарство здравља је најавило и формирање такозваних вечерњих клиника у државним установама, тако да ће пацијентима бити омогућено да брже дођу до звучних медицинских имена, али – уз додатну надокнаду.

И док представници Министарства здравља објашњавају да ће ове промене утицати на то да се задрже најбољи стручњаци у државним кућама, да ће доћи до искорењивања корупције и да ће бити повећан буџет здравствених установа, представници удружења пацијената у Србији сматрају да то није добар потез надлежних органа.

Према оцени Српског удружења корисника здравствених услуга – Клуба „Здравље”, најава нових мера у раскораку је са европским стандардима, који су дефинисани Европском повељом о правима пацијената. Представници овог удружења сматрају да је Србија у обавези да, као претендент за чланство у Европској унији, ратификује овај документ у што скорије време.

– Стављање јавних и државних ресурса у функцију приватних интереса није европски стандард и за сада није примењено чак ни у Србији у другим друштвеним делатностима, па не видимо зашто би здравство било изузетак. Интеграција приватног и државног сектора у јединствен здравствени систем, у којем новац прати пацијента, а он слободно бира, руковођен квалитетом који настаје у условима здраве конкуренције, где ће се лечити, јесте европски стандард, али се овде примена тог принципа из неких разлога стално одлаже – указују у Клубу „Здравље”.

Зорица Марковић, председник овог удружења сматра да су најављене нове мере Министарства здравља дискриминаторске и у својој организационој поставци коруптивне, да су у супротности са прокламованим принципом социјалне правде и да не доприносе унапређењу доступности здравствене заштите.

– Као и претходним изменама закона о здравственој заштити, на шта смо и раније указивали, ова мера посебно погађа социјалне групе губитнике у транзицији – незапослене, Роме, избеглице и расељена лица. Пример наших суседа Румуније и Бугарске, земаља које су у погледу средстава и развијености здравствене заштите биле далеко иза Србије, а данас су испред нас и имају добре резултате у реформи здравства, можда би могао бити од користи нашим властима. Зато апелујемо на владу и надлежна министарства да размотре предложене мере, пре него што оне у пракси покажу све штетне последице по кориснике здравствених услуга – истакла је Зорица Марковић.

Са ставовима овог удружења сагласна је и Стела Пргомеља, председница Друштва за борбу против шећерне болести. Она сматра да није добра идеја надлежног министарства о увођењу такозваних вечерњих клиника у државним здравственим установама, али да ће време показати колико ће та новина бити ефикасна.

– Чланови нашег друштва су били принуђени да одлазе приватно код ендокринолога, јер не могу да дочекају пријем код државног доктора. У Клиничком центру Србије добри ендокринолози су „букирани” до краја године, па се пацијентима саветује да се јаве у октобру и закажу преглед за следећу годину. Питање је да ли ће у државним кућама бити пружен исти квалитет здравствених услуга, када буду почеле да раде вечерње клинике? Сигурна сам да, иако им се плаћа, пацијенти неће бити мажени и пажени, већ да ће и тада прегледи трајати не више од пет минута – истакла је Пргомеља.

Жељко Вјештица, председник Удружења пацијената оболелих од мултипле склерозе, наглашава да није сигуран да ће замисао министра да се лекари у потпуности одлуче за рад у приватној или државној служби успети да заживи.

– Оболели од мултипле склерозе имају лоше искуство са лекарима, јер им заказују контроле на шест месеци, а требало би на три месеца. Пацијенти немају пара за лечење код приватника, па се уз помоћ разних донација трудимо да омогућимо многима да иду на преглед код приватника, што је много боље него да им се у та три месеца погорша здравствено стање – прича Вјештица.

Никола Грубор, председник Удружења дијализираних пацијената у здравственим установама, међутим, каже да је Министарство здравља направило добар потез тиме што је натерало лекаре да се одлуче за државну или приватну службу.

– Ефекат рада лекара у државним установама је сведен на минимум, јер тешко могу да раде добро и да не праве пропусте када су уједно и професори на факултету и начелници одељења у болници и консултанти код приватника. Када раде у државној кући деле визиткарте своје приватне ординације, што је недопустиво – закључио је Грубор.

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------------------

Угрожавање слободног избора лекара

 Лекарска комора Србије синоћ се први пут огласила поводом члана 277 Закона о здравственој заштити који се односи на допунски рад лекара у државним здравственим установама, на састанку посвећеном додатном ангажовању медицинара.

– Став Лекарске коморе Србије јесте да се нађу све законске мере да се члан 277 Закона о здравственој заштити прогласи неуставним и незаконитим. Тим поводом Лекарска комора Србије је деветог августа предала захтев Уставном суду Србије за оцену уставности и законитости тог члана који се односи на допунски рад лекара у државним здравственим установама – рекла је прим. др Татјана Радосављевић, директорка Лекарске коморе Србије, и додала да је затражена привремена мера да се тај члан стави ван снаге до коначне одлуке Уставног суда.

Према њеним речима, штете и последице овог члана закона могу бити велике по лекарске службе, а основ за то је питање једнакости својине која је Уставом загарантована, као и угрожавање основног права на рад чиме би се укинуло или пак угрозило право на слободан избор лекара.

Н. К.