Да ли ће криза погурати поскупљење гардеробе

Када стигне криза грађани брзо направе приоритете за куповину, па се гардероба и обућа полако спуштају на тој лествици. Да ли је то разлог што се, према статистичким подацима, ови ценовници нису битније мењали од почетка године? Можда су на тај начин трговци покушали да задрже какав-такав промет, али према речима познавалаца овог тржишта, долазак хладне сезоне сигурно ће донети корекције за око 20 одсто колико су поскупели енергенти. Милан Кнежевић, привредник и власник модне куће „Модус” каже за „Политику” да се и у овом сектору осећа криза.

– Структура тржишта се није битније мењала и даље је 70 одсто увозне, а 30 процената домаће робе. Међутим, осећа се пад куповне моћи и логично је да ће купци у оваквим околностима мењати листу приоритета, па ће, на пример, одлучити да носе прошлогодишњи капут. Купује се најосновније. Други проблем је недостатак радне снаге који хронично већ годинама прати овај сектор, а сада је много израженији. Само у Београду би се у овом тренутку могло запослити 2.000 шнајдерки, али их нема. Млади не желе да раде овај посао, а они старији су већ у пензији – наводи наш саговорник. Додаје да је још већи проблем стручне радне снаге. Код нас, а и у свету дешава се својеврстан бунт радника које су послодавци годинама плаћали минимално. Ако је неко у текстилној индустрији радио за 300 евра и плата му је мировала годинама, он једноставно не жели више да ради исти посао.

– Чистиће прозоре за 5.000 динара дневно и зарадиће своју плату у краћем року. Радници полазе од тога да ако не могу да живе од плате коју им послодавац даје, не желе да раде тај посао. Годинама сам упозоравао на овај проблем. У Европи се развијао средњи слој на рачун екстрапрофита, а о радницима нико није водио рачуна. Текстилна индустрија у свету сада бежи у Индонезију и Кину, а домаћи произвођачи су на ивици пословања, сада и због тога што нема ко да ради – објашњава Кнежевић.

Упитан како коментарише статистичке податке који показују да се на листи просечних текстилних производа цене нису мењале у последњих осам месеци, одговара да статистика није прави показатељ тржишта, али да ни нема потребе да цене расту уколико не расту инпути. Власник домаће модне индустрије који је пре неколико година одлучио да изађе из посла (између осталог и због недостатка радне снаге, али и других неповољних економских услова) каже да је некада сањао да буде Кинез у нашој земљи алудирајући на боље услове пословања које су они имали у Србији, али да то сада није случај.

– И то се променило, ни кинеска роба више није јефтина, јер су и њима услови за пословање тежи због скупих трошкова транспорта, закупа локала, смештаја… У овом тренутку на нашем тржишту цвета секнд хенд продаја и то на пијацама. Милиони комада уносе се у земљу, у торбама, махом из скандинавских земаља и продају за 100-200 динара. Купци су често и они платежни, а не само најсиромашнији слојеви. То показују и бројни локали на ударним градским локацијама у којима се продаје половна роба – наводи Кнежевић.

Када је реч о ценама, према статистичким подацима, неких већих померања није било. Поскупљења су минимална, а било је чак и снижења цена на појединим артиклима, такође занемарљиво. У овом случају је упоређивана просечна мушка и женска гардероба, а ситуација је слична и када је реч о познатим брендовима. Општи утисак је да трговци покушавају да задрже купце ценама које су углавном исте у односу на прошлу сезону, а нуде и снижења. Највише је поскупела спортска обућа познатих произвођача, као и популарни производи за младе, јер, како напомиње наш саговорник, тржиште само одлучује, али има и оних произвођача који продају и бренд и илузију, као и оних који користе овај тренутак да зараде више само зато што имају популаран производ.

– Брендови су, познато је, масовне хипнозе, али ако то занемаримо општи утисак купаца је да је све лошији квалитет производа, али то је очекивано. Добри материјали су данас изузетно скупи због чега сви прелазе на јефтиније. Све је више и производа у чијој се производњи користи рециклирани памук који је 60 процената лошији од нормалног предива. Али купци у 90 одсто случајева не знају ништа о томе – купују бренд и дизајн, не размишљајући какав је квалитет – закључује Кнежевић.