Попис ће показати колико има Албанаца на југу Србије

„Свеобухватни пописни подаци су нам потребни да бисмо имали прецизну слику популације: основне демографске, образовне, етнокултуралне, миграторне и друге карактеристике.

Поред тога, пописни подаци су од посебног значаја за спровођење закона и других правних аката, рецимо из области остваривања права националних мањина као што су Закон о националним саветима националних мањина, Закон о службеној употреби језика и писма, Закон о заштити права и слобода националних мањина“, рекла је Снежана Лакчевић,  помоћница директора Сектора друштвених статистика у РЗЗС.  Већ је пописано 2,4 милиона становника у Србији, изнела је податке за Дојче веле.

На добар одзив утиче и кампања у којој се позивају грађани да се одазову попису. Кампања „Сви ми, заједно, чинимо Србију“ намењена је свакој од 23 националне мањине и припремљена је у различитим форматима, ТВ и радијским спотовима или постерима.

У претходним деценијама, 1991. рађена је тек процена становништва, а 2002. попис. То су биле поратне околности за Прешево, Бујановац и Медвеђу. Када је 2011. поново пописивано становништво, албанска национална мањина је бојкотовала попис јер није било предвиђено пописивање људи у дијаспори. Још један разлог за то је што се попис није радио на језицима националних мањина.

„Сада су створени услови, јер сада могу да се попишу и они који у датом моменту нису код куће и они који раде у иностранству, и они који живе овде. Јединствена прилика да се зна тачан и истинит број“, за ДВ каже Рагми Мустафа, председник Националног савета Албанаца.

„Код мене су били. Нису тешка питања и није дуго трајало. Мислим да је супер што су се сви одазвали попису, јер Албанци увек кажу да их има више, а то кажу и Роми, и Срби. Е сад ће да се зна стварно стање. Ево сад овде у Бујановцу Албанци држе власт јер су кажу, већина. Али мене брине да ли ће они који живе и на Косову и овде, да се попишу и овде и тамо“, каже један становник Бујановца.

Председник Националног савета Албанаца сматра да је веома важно да се обавезно одговори на дванаесто, тринаесто и четрнаесто питање која се тичу националности, матерњег језика и вероисповести. „Ја сам на та питања, чак сам то поделио и на друштвене мреже, одговорио: Схqиптар, Схqип и ислам“, каже Мустафа.

Он подсећа да подаци из 2011. године, када је албанска национална мањина бојкотовала попис, показују да има свега око шест хиљада Албанаца. Уверен је да ће овај попис показати да их је барем десетоструко.

Председник општине Бујановац Нагип Арифи такође је одговорио на сва питања током пописа за своју осмочлану породицу, и сагласан је да је овај попис изузетно значајан за све.

„Пре свега, то се односи на трансфер средстава која републичка Влада даје свакој локалној самоуправи, па се онда повећава и број здравствених радника, број полицајаца, дакле број радника у свим државним институцијама. Последњи попис је показао да Бујановац има око 18.000 становника, а сад ће се показати да нас има између 50 и 60.000“, каже Арифи.

Арифи сваког јутра добија од локалне пописне комисије податке закључне са јучерашњим даном. До овог тренутка, каже он, није било никаквих проблема, а пописано је већ 23.0000 становника у Бујановцу.