Popis će pokazati koliko ima Albanaca na jugu Srbije

„Sveobuhvatni popisni podaci su nam potrebni da bismo imali preciznu sliku populacije: osnovne demografske, obrazovne, etnokulturalne, migratorne i druge karakteristike.

Pored toga, popisni podaci su od posebnog značaja za sprovođenje zakona i drugih pravnih akata, recimo iz oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina kao što su Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina“, rekla je Snežana Lakčević,  pomoćnica direktora Sektora društvenih statistika u RZZS.  Već je popisano 2,4 miliona stanovnika u Srbiji, iznela je podatke za Dojče vele.

Na dobar odziv utiče i kampanja u kojoj se pozivaju građani da se odazovu popisu. Kampanja „Svi mi, zajedno, činimo Srbiju“ namenjena je svakoj od 23 nacionalne manjine i pripremljena je u različitim formatima, TV i radijskim spotovima ili posterima.

U prethodnim decenijama, 1991. rađena je tek procena stanovništva, a 2002. popis. To su bile poratne okolnosti za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Kada je 2011. ponovo popisivano stanovništvo, albanska nacionalna manjina je bojkotovala popis jer nije bilo predviđeno popisivanje ljudi u dijaspori. Još jedan razlog za to je što se popis nije radio na jezicima nacionalnih manjina.

„Sada su stvoreni uslovi, jer sada mogu da se popišu i oni koji u datom momentu nisu kod kuće i oni koji rade u inostranstvu, i oni koji žive ovde. Jedinstvena prilika da se zna tačan i istinit broj“, za DV kaže Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca.

„Kod mene su bili. Nisu teška pitanja i nije dugo trajalo. Mislim da je super što su se svi odazvali popisu, jer Albanci uvek kažu da ih ima više, a to kažu i Romi, i Srbi. E sad će da se zna stvarno stanje. Evo sad ovde u Bujanovcu Albanci drže vlast jer su kažu, većina. Ali mene brine da li će oni koji žive i na Kosovu i ovde, da se popišu i ovde i tamo“, kaže jedan stanovnik Bujanovca.

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca smatra da je veoma važno da se obavezno odgovori na dvanaesto, trinaesto i četrnaesto pitanje koja se tiču nacionalnosti, maternjeg jezika i veroispovesti. „Ja sam na ta pitanja, čak sam to podelio i na društvene mreže, odgovorio: Shqiptar, Shqip i islam“, kaže Mustafa.

On podseća da podaci iz 2011. godine, kada je albanska nacionalna manjina bojkotovala popis, pokazuju da ima svega oko šest hiljada Albanaca. Uveren je da će ovaj popis pokazati da ih je barem desetostruko.

Predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi takođe je odgovorio na sva pitanja tokom popisa za svoju osmočlanu porodicu, i saglasan je da je ovaj popis izuzetno značajan za sve.

„Pre svega, to se odnosi na transfer sredstava koja republička Vlada daje svakoj lokalnoj samoupravi, pa se onda povećava i broj zdravstvenih radnika, broj policajaca, dakle broj radnika u svim državnim institucijama. Poslednji popis je pokazao da Bujanovac ima oko 18.000 stanovnika, a sad će se pokazati da nas ima između 50 i 60.000“, kaže Arifi.

Arifi svakog jutra dobija od lokalne popisne komisije podatke zaključne sa jučerašnjim danom. Do ovog trenutka, kaže on, nije bilo nikakvih problema, a popisano je već 23.0000 stanovnika u Bujanovcu.