Онлајн трговци почели да наплаћују повраћај робе

Oнлајн трговци могли би ускоро све масовније да почну наплаћивати купцима повраћај робе због гомилања залиха и све већих трошкова које имају за ову услугу.

Ова пракса тек неколико година је бесплатна и, како пише „Бизнис инсајдер”, за те погодности најзаслужнија је компанија „Амазон”.

Међутим, све се полако мења јер су количине робе које се на глобалном ниво враћају продавцима све веће. Проблем је и што им се на овај начин гомилају залихе робе, која се не продаје као пре кризе, тако да је питање на које ће све начине настојати да обесхрабре купце да то наставе да чине.

Шведски ланац „Ејч енд Ем” недавно је најавио да планира да тестира наплату накнаде за повраћај робе на неким од својих тржишта како би видели какве су реакције купаца.

И поједини трговци у Америци купцима већ наплаћују ово враћање производа којим нису задовољни – у целости или делимично.

Амерички Национални савез трговаца објавио је недавно да су купци у 2020. години вратили робу у вредности 100 милијарди долара, а прошле године чак 218 милијарди.

Како се истиче, то доноси нове трошкове, накнаде за сортирање робе и припреме за нову продају јер роба често мора да се очисти или поправи, па поново запакује како би следећем купцу деловала као да је потпуно нова. За сваку милијарду долара продате робе, кажу познаваоци тржишта, просечан трговац има трошак од 166 милиона долара за повраћај. Ако трговинске компаније не успеју да зауставе раст тих трошкова, врло је вероватно да ће их делом пребацити на саму цену робе.

Како је раније писао Си-Ен-Ен, повраћај робе могао би да остане бесплатан само уколико би купци робу доносили у продавнице компанија. На америчком тржишту, „Зара” је већ увела наплату повраћаја од 3,95 долара, а поједине робне куће ово наплаћују и до осам долара. За оне који немају класичне радње, било шта бесплатно неће остати опција, предвиђају стручњаци.

Међу новим трговачким праксама је и да поједини трговци ову услугу бесплатно дају само лојалним купцима – под условом да у једној години код њих потроше одређени износ новца.

Већ постоје и компаније које прикупљају и групишу робу за поврат за различите трговце на одређеним локацијама.

Прописи у Србији у заштити онлајн купаца су усклађени са европским, али и даље има проблема у остваривању права потрошача. Закон о заштити потрошача у случају онлајн куповине важи само у случају када се роба наручује од домаћих трговаца, али не и са страних сајтова и онлајн платформи.

У овом другом случају, примењују се прописи државе где је трговац регистрован. То значи да уколико се пракса наплате повраћаја устали, то ће се односити и на купце из Србије.

Иначе, уколико је неко незадовољан производом који је купљен у иностранству, он упућује рекламацију страном трговцу и захтева решавање.

У случају спора око рекламације, такође су релевантни прописи земље у којој је трговац регистрован. На развијеним тржиштима онлајн платформе максимално штите потрошаче и гарантују им сва права.

Онлајн куповина непрекидно расте у Србији. Према последњим подацима готово 2,5 милиона људи из Србије купује производ преко интернета у земљи и иностранству. Највише се купују одећа и обућа (чак 65 одсто укупних трансакција), следе мали кућни апарати и козметика. Једно истраживање је показало да више од две трећине онлајн купаца наставља да тргује на овај начин због бесплатне испоруке, а тек онда наводе ниже цене.