Златно доба је прошло, недостају стручњаци

Цена енергената, инфлација и пад куповне моћи највећи су изазови за привреду, сматрају чланови Српске асоцијације менаџера (САМ). Наше компаније ипак највише тишти недостатак стручног кадра и мисле да ће то умногоме утицати на њихов бизнис.

У анкети представљеној јуче на Форуму менаџера, који је окупио пословне лидера из Србије и региона, јасно се примећује опрезност у вођењу трошкова, оптимизација пословања, замрзавање запошљавања, али је било и компанија које су се изјасниле да ће наставити да улажу у нове бизнисе, запослене па чак и да повећавају зараде.

Упитани шта држава може да уради да ублажи ефекте преливања негативних трендова, највише привредника је одговорило да је потребно урадити диверзификацију извора енергије, обезбедити једнакост за све учеснике на тржишту као и направити предвидив законодавни оквир.

Драгољуб Дамљановић, председник САМ-а и директор развојног центра „Шнајдер електрика”, говорећи о ситуацији у енергетском сектору нагласио је да проблем цене струје није настао с ратом у Украјини већ да је почео годину дана пре. То је довело до тога да индустрија у Европи постаје прилично неконкурентна, посебно индустрије које су енергетски зависне.

Према његовим речима Европа је с правом кренула у зелену агенду и инвестирала је огромну суму новца у обновљиве изворе у последњих десет до 15 година. Навео је да је Европа планирала да у наредних осам година у енергетику, односно у мрежу уложи 565 милијарди евра како би омогућила зелену транзицију.

Садашње високе тржишне цене енергената ће се сигурно задржати дужи временски период и никада се више неће вратити на ниво на коме су биле.

– Надам се да неће остати на овако високом нивоу као што су сада, али ће сигурно бити знатно више него што су биле пре рецимо годину и по или две – казао је Дамљановић.

Одговарајући на новинарско питање који су највећи изазови до краја године за ЕПС, он је нагласио да то предузеће мора суштински да дефинише своју стратегију, да поврати производњу у рудницима и почне озбиљно да инвестира у обновљиве изворе и у реверзибилне хидроелектране.

Он сматра да све државе у Европи морају да обезбеде редовно снабдевање енергијом што ће ове године бити јако изазовно чак и за велика енергетска предузећа. Дугорочно је важно за енергетске системе да морају да се дигитализују, да постану флексибилни како би могли у да приме обновљиве изворе јер је то једини пут да се реши енергетска дилема на дуже стазе, а за фирме је јако важна одрживост и да спроведу низ процеса који воде ка уштеди енергије.

Михаило Јанковић, извршни директор МК групе, рекао је да су пред српском пољопривредом три кључна изазова: укрупњавање производње, веће наводњавање и коришћење науке и савремене технологије. Наша пољопривредна газдинства су ситна, просечна економска величина им је 6.000 евра, а код 50 одсто испод 2.000 и са тако ситним поседима нема технолошког напретка ни иновација.

Навео је да се у Србији од 3,5 милиона хектара обрадиве земље наводњава само 70.000 хектара или два процента. Нагласио је да то знатно утиче на приносе пољопривредних култура, што се ове године која је била сушна нарочито видело на приносима кукуруза, који су и у Европској унији и код нас били испод петогодишњег просека.

– Обрадиве површине код нас су скоро дупло веће него у Холандији, али холандски извоз пољопривредних производа је 26 пута већи него извоз из Србије. Дакле, потенцијал имамо, а на нама свима је да заједно радом али и развојним мерама државе идемо ка бољем сутра – напоменуо је Јанковић.

Емил Тедески, председник Атлантик групе, констатовао је да је ситуација глобално веома захтевна.

– Често нам се чини да је тренутна криза највећа, али овакву кризу нисмо видели. Она је условљена компликованом геополитичком ситуацијом, растом инфлације, поремећајима који су условљени са једне стране климатским променама, а са друге покиданим ланцима снабдевања, тако да пословни људи данас и не знају одакле их све вреба опасност. Ми смо донедавно живели у периоду, који се може назвати златни, период бесплатног новца, негативних камата. Имали смо изузетну доступност капиталу. Фондови су клечали пред предузетницима не би ли они преузели тај капитал. Данас финансијске институције сваког дана поскупљују цену капитала. Он не да неће бити доступан, него ће бити скуп и те како селективан, зато што је капитал као срна врло плашљив и у времену неповерења и немогућности предвидивости тражиће сигурну луку и радије ће остати у банци на рачуну него да буде пласиран – казао је Тедески.

Према његовим речима високе цене енергије, сировина и покидани ланци снабдевања утичу на пословање привреде. И када на све то надовежемо демографски проблем у региону, пад броја становника и немогућност доступности квалификованих стручњака, све то ствара амбијент који је несигуран јер живимо на рубу рата који је, како је навео, у предворју наше регије.