Синови, застаните и останите

У „Политици” је 29. септембра објављена „тугованка” под насловом „Синови, застаните”.

Али није само моја.

Рекох, поред осталог: „Синови, застаните ради виђења, поздрава, загрљаја.”

Сада, овде, циљ и главна порука: „Синови, останите.”

Подсећам. Разлози за одлазак бројних, знају се. Главни је – економски. Зарада, бољи живот.

Основни и главни разлог за поруку „Синови, останите” јесте родољубље. Као непроцењива вредност, трајна, узвишена, немерљива љубав према свом роду, породици, народу, отаџбини.

Казује се да је родољубље – као највиша љубав према свом роду и Србији од стране сваког Србина и других држављана наше отаџбине, произилазећи из срца и душе, разума и духа – немерљиво и нема цену. Живот човека, у датим околностима, мора бити у служби одбране Србије од могућег непријатеља. Отаџбину треба чувати као очи у глави. Развоју љубави према Србији и свим њеним држављанима‚ нарочито младих генерација, доприносе њихова међусобна слога и поштовање, као и доброта и чинидба добрих дела свима и свакоме. Треба тежити заједништву и јединству Срба, свих и свуда, и других држављана Србије, у њиховој заједничкој идеји, интересу и вредностима, потребама и напретку отаџбине Србије.

Све то и много другог разлози су за за наведену поруку: „Синови, застаните и останите. Добродошлица и љубав очекују вас”.

Порука није само моја. Порука је многих.

Љубомир Ив. Јовић,
пензионер