Улица Ђује и Драгољуба

Кратка улица у београдском насељу Петлово брдо која излази на Ибарску магистралу почиње од старе (сада напуштене) пијаце, где стоји табла са следећим натписом „Улица Ђује и Драгољуба, Ђуја Алексић (1924–1944) и Драгољуб Беба Алексић, капетан (1926–1944). Сестра и брат из Горњег Јеловца – Босна, првоборци Пете козарачке бригаде, у истом часу дадоше животе за ослобођење Београда. Београд, 16. октобар 1976. Омладина и борци Кијева.”

Заслужили су да им се у јавности овог октобра помену имена и да нас подсете која је цена слободе извојеване пре 78 година. У том приградском насељу, насталом непуне две деценије касније на њивама и ливадама села Кијево и Кнежевац, данас нас на те дане подсећају још неки називи: Основна школа „14. октобар”, Улица 17. октобра, Улица Једанаесте крајишке дивизије.

Толико ради подсећања и да се замислимо над неким чињеницама из прошлости, уз мучну опаску на непомирљиве српске поделе до искључивости: у 19. веку на присталице двеју династија, у 20. веку на присталице четника и партизана, а у 21. веку, за сада, на присталице Запада и Истока. Може ли нам историја бити учитељица живота па да ублажи наше поделе?

Радован Бањанац,
неуропсихијатар у пензији, Београд