Бајден поново повлачи нафту из резерви

Амерички председник Џозеф Бајден намерава да у децембру поново повуче нафту из резерви да би умањио цену горива и умирио инфлацију три недеље пред изборе за Конгрес.

Влада је одлучила да на тржиште избаци још 15 милиона барела нафте у оквиру мера које је донела одмах после избијања рата у Украјини, одобравајући повлачење до 180 милиона барела. Како пише лист „Ју-Ес-Еј тудеј”, то је највећа количина „црног злата” коју је једна америчка администрација одобрила за повлачење. За резервама се посеже углавном после природних катастрофа, какве су удари урагана.

Раст цена, а посебно поскупљење горива, најважније је политичко питање у Америци пред новембарске изборе за Капитол и гувернере у бројним савезним државама. Предвиђа се да ће инфлација нешто виша од осам одсто коштати Бајденову Демократску странку већине у Представничком дому Конгреса, а можда и у Сенату. У јуну је цена горива досегла рекордних пет долара за галон (3,78 литара). Иако је у међувремену спала на око четири долара за галон, то је и даље више од онога на шта су Американци навикли.

Према саопштењима из Беле куће, за раст цена енергената и у Америци и у свету крив је руски напад на Украјину. Москва одбацује оптужбе подсећајући да је цена „црног злата” драматично порасла кад су САД и ЕУ забраниле увоз руске нафте због избијања рата у Украјини.

Ускоро се очекује нови талас поскупљења јер је картел ОПЕК плус, који предводи Саудијска Арабија, пре две недеље саопштио да ће смањити производњу нафте и тако повисити цену енергената. Бајден је одлуку заливске краљевине примио као личну увреду, јер је летос путовао у Саудијску Арабију управо да би од блискоисточног савезника тражио да повећа производњу „црног злата”. Због тога што се тада сусрео са саудијским престолонаследником Мухамедом бин Салманом, шеф Беле куће је претрпео бројне критике. Према извештајима америчких обавештајних агенција, принц Мухамед је наредио масакрирање саудијског дисидента и америчког резидента Џамала Хашогија у Турској 2018.

Бајден је критиковао свог претходника Доналда Трампа јер ништа није предузео кад је сазнао за убиство у саудијском конзулату у Истанбулу, али ни садашња америчка администрација ни на који начин није казнила принца Мухамеда. Поједини сенатори и конгресмени из Демократске странке упозоравали су Бајдена да треба да одустане од пута, што је сматрао и део медија. Председник је ипак отишао у Саудијску Арабију и молио за веће количине нафте, да би саудијски престолонаследник урадио све супротно од онога што је Бела кућа тражила од њега.

Док неки критичари тврде да 15 милиона барела није довољно да покрије количину нафте која се у Америци потроши у току једног дана и да то не може да обори цену горива, други упозоравају на опасност од тога да се државне резерве испразне. САД тренутно располажу са 400 милиона барела нафте у државним резервама, што су најмање сачуване количине у последњих 40 година. Влада тврди да је то засад довољно и да ће допунити резерве чим буде могла да купи нафту по цени између 67 и 72 долара по барелу. Данас се нафта продаје за 90 долара по барелу. Према порукама из администрације, треба само премостити период до краја године, кад се од домаћих компанија очекује да ће повећати производњу. Америчке компаније још нису вратиле производњу на ниво од пре епидемије вируса корона, али је потражња готово једнака оној од пре пандемије.

Како сазнаје „Политико”, Бајденова администрација стално иза сцене притиска америчке произвођаче да избаце више нафте на тржиште. Било је и јавних критика, као кад је Бајден у септембру позвао произвођаче да снизе цене. Министарка за енергетику Џенифер Гранхолм чак је поименце прозвала „Ексон мобајл” јер се ова компанија оглушила о владину молбу да смањи извоз и боље снабде домаће потрошаче.