Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Робу извозимо у ЕУ и Русију, а ИТ услуге у САД

Европска унија је наш највећи спољнотрговински партнер, Кина је на другом месту, одмах после Немачке, каже Бојан Станић из ПКС-а
EPA-EFE/MARKO DJOKOVIC

Европска унија је највећи спољнотрговински партнер Србије. Кина је претекла Италију и избила на друго место, одмах иза Немачке. Трговина са Русијом расте, али због високе цене енергената наша земља бележи дефицит, док са Америком мало тргујемо робом, али имамо раст од око 40 одсто у сектору услуга.

Европска унија је традиционално кључни трговински партнер Србије који чини око 60 процената укупне робне размене Србије са светом. У првих осам месеци ове године на простору ЕУ смо продали робу у вредности од 11,2 милијарде евра, што представља удео од 64,4 одсто у укупном извозу. Наш увоз је у том периоду вредео 13,5 милијарди евра, што је 54,4 процента укупног увоза.

Вредност српског извоза у ЕУ 2021. скоро је учетворостручена у односу на 2009. када је износила 3,2 милијарде евра. Укупна вредност српског извоза у ЕУ у 2021. достигла је 14 милијарди евра, што знатно превазилази претпандемијски рекорд у 2019., када само у ЕУ продали робу у вредности од 11,4 милијарде. Извоз Србије у ЕУ расте брже од увоза. Покривеност увоза извозом са српске стране у односу на ЕУ се побољшала, са 48 одсто у 2009. на више од 85 процената у 2021.

Поједине државе чланице ЕУ традиционално су на врху листе најважнијих трговинских партнера Србије у области робе, посебно Немачка, Италија, Мађарска и Румунија као важне извозне дестинације за српску робу. Србија је извезла скоро 13 одсто укупног извоза само у Немачку и још 8,5 одсто у Италију 2021. Наша земља увезла је више од 13 процената укупног увоза из Немачке и још осам одсто из Италије током 2021. Што се тиче трговине пољопривредним производима, према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), Србија има вишак у односу на ЕУ. Овај суфицит достигао је врхунац 2021. на више од 688 милиона евра.

Тржиште ЕУ представља најважније извозно одредиште српских пољопривредних производа јер се више од половине испоручује у ЕУ. У 2020. српски пољопривредни извоз у ЕУ чинио је 55 одсто укупног пољопривредног извоза Србије, скоро се учетворостручио у протеклој деценији, са 640 милиона евра у 2009. на више од 2,3 милијарде евра у 2021. У исто време, српски увоз пољопривредних производа из ЕУ у сталном је порасту током претходне деценије од 440 милиона евра у 2009. отишао је на више од 1,6 милијарди евра у 2021.

Бојан Станић, помоћник директора сектора за Стратешке анализе ПКС, каже да је Европска унија наш највећи трговински партнер, али наглашава да је Кина наш други највећи спољнотрговински партнер, одмах после Немачке. Са Америком имамо знатну размену услуга. Извоз услуга у САД био је 460 милиона евра у првих седам месеци 2021, ове године је порастао за 42 одсто и у сектору информационих услуга остварујемо суфицит. Америчко тржиште је далеко од нас да бисмо могли да добацимо више робе.

– Раст спољнотрговинске размене са Русијом је пре свега последица раста увоза због скока цене енергената. Ако ове цене остану високе у дужем року, тај дефицит ће бити континуирано висок што представља проблем за нашу привреду. Поред инфлације брине и знатан раст дефицита спољне трговине. Инвестиције више нису довољне да покрију цео дефицит – наводи Станић.

Наглашава да све фирме које су пре рата у Украјини извозиле у Русију, и даље послују на том тржишту. У сваком случају поставља се питање да ли би се одржала спољна трговина са Русијом када би биле уведене санкције.

– Ако би се укинуо споразум о слободној трговини за већину наших произвођача био би проблематичан даљи извоз у Русију. Са друге стране ако не бисмо увели санкције имали бисмо можда на делу прилагођавање европске привреде политичким циљевима. Може да се деси повлачење дела капитала, а то угрожава не само производњу већ и макроекономску стабилност у погледу курса. Могуће је укидање безвизног режима и преговора о приступању у ЕУ. То би се касније одразило на пад кредитног рејтинга. Далеко већи проблем бисмо имали када би се затегли односи са ЕУ, него са Русијом. Ту треба вагати шта је мање зло – напомиње Станић. Додаје да не верује да ће доћи до затезања политичких односа са ЕУ, политичка позиција Србије није против ЕУ већ једноставно не жели да уведе мере Русији, јер сматра да су санкције део сукоба, а не део процеса ка помирењу.

Трговина са Русијом у првих осам месеци 2022. без обзира на све ограничавајуће факторе бележи раст од 55,5 одсто и билатерално посматрано реализовано је 2,8 милијарди долара. Српски извоз у 2022. бележи раст од 4,4 одсто и на руском тржишту је продато свежег и смрзнутог воћа, сир, хулахоп чарапа, кућне хемије, беле технике и намештаја у вредности од 720,3 милиона долара, а реално је очекивати да ћемо у овој години извести више од милијарду долара производа у Руску Федерацију, наводе из ПКС-а.

Увоз је, уз раст од 86 одсто у поређењу са посматраним периодом 2021, реализован у висини од 2,1 милијарду долара и највише смо увозили нафту и природни гас, уреу и ђубрива, дуван, сировине. Робна размена у 2021. износила је 2,8 милијарди долара, а наш извоз је вредео 996 милиона долара. Основне карактеристике привредне сарадње Србије са Руском Федерацијом је међусобна бесцаринска трговина за око 99 одсто робе. Извоз производа вишег степена дораде и додате вредности и увоз првенствено енергената и сировина. Константно је присутан дефицит на српској страни због увоза енергената у нивоу од 60 до 80 процената. Наш извоз у Руску Федерацију је 2013. премашио милијарду долара, а потом поново почео да пада. Трговинске санкције западних земаља и контрамере Руске Федерације на увоз прехрамбених производа (воћа и поврћа, млечних производа и месних прерађевина), у великој мери су утицале на билатералну трговинску размену Србије и Русије у периоду након 2014. године. Осцилација курса и пад руске националне валуте утицали су на стабилност тржишта, сигурност пласмана, ценовну конкурентност и укупно посматрано – смањење извоза српских производа за око 30 одсто.

Према последњим подацима Републичког завода за статистику од јануара до августа 2022. године, вредност укупне спољнотрговинске размене Србије и САД износила је 855 милиона долара, што је за 45 одсто више у односу на исти период 2021. Српски извоз је порастао за скоро 28 одсто, али је и увоз из САД порастао за 60 процената. Приметан је дефицит у робној размени од 150 милиона долара.

Прошле године вредност укупне спољнотрговинске размене износила је 996 милиона долара (повећање од 23 одсто у поређењу са 2020). У овом периоду, остварен је суфицит у износу од 29,5 милиона долара. Вредност оствареног робног извоза, била је 513 милиона долара (повећање од 40 одсто у односу на 2020). Вредност оствареног робног увоза била је 483 милиона долара (повећање од девет одсто у односу на 2020). У овом периоду, покривеност увоза извозом износила је 106 одсто.

Према подацима Привредне коморе Србије ове године се највише извозе гуме спољне пнеуматске, нове за путничке аутомобиле, делови погодни за моторе, спортска и ловачка муниција, малине и остало смрзнуто воће. Док из САД највише увозимо дијагностичке и лабораторијске реагенсе, лекове, медицинску опрему.

– У контексту повећања робне размене и српског извоза веома је важно да што пре буде продужен преференцијални статус у трговини са САД, општа шема преференцијала која је истекла прошле године. Ова трговинска мера омогућава српским привредницима, али и осталима који послују у Србији да извозе на америчко тржиште без или уз минималну царину – наводе из Центра за Северну, Централну и Јужну Америку и Аустралију Привредне коморе Србије.

Према подацима Републичког завода за статистику, у првих осам месеци у Кину смо извезли робу у вредности од 867 милиона долара, а увезли у вредности од 3,4 милијарде долара. Прошле године је укупна спољнотрговинска размена са Кином износила 5,28 милијарди долара. Водећи извозни производи Србије у Кину су руде бакра и концентрати, катоде и секције катода, дрво букве...

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Иначе није ЕУ јединствена држава мада неки би то желели. За ове статистике би било корисно разделити то "са ЕУ" да се зна колико тргујемо са суседним државама са којима би и иначе трговали и да нису и да јесу у ЕУ, НАТО, Варшавском пакту и чему већ, колико са Немачком, колико са осталима и колико је могуће са сваком се понаособ договарати, а не да нам се неки тамо апаратчици представљају као читава унија и уцењују нас као да тргујемо и зависимо од њих, а не од конкретних држава и привредника
Kinez
Sa Kinom i Rusijom imamo veliki deficit u trgovini i to treba peglati nekako nisu socolken samo strane investicije da pokriju
Lillah
Naravno, veći je uvoz iz EU od izvoza u istu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.