Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: РИГА

Балтичка бајка

У престоници Летоније преплићу се историјски догађаји и ликови из прича браће Грим, здања која су архитектонски драгуљи, зелени паркови
Рига (Фотографије Сенка Д. Павловић)

Рига је главни град Летонске Републике (Летонија или Латвија, скраћено). Налази се поред ушћа реке Даугаве (Западне Двине) у Балтичко море (Ришки залив). На месту античке насеобине Лива некада је постојала и река Риџене (позната као река Рига), која је у једном периоду формирала језеро Рига.

Данас не постоје ни река, ни језеро Рига, али зато град своје име носи управо по њима.

Рига је највећи град међу три балтичке државе (Летонија, Естонија, Литванија), с око 740.000 становника и представља културни, образовни, политички, финансијски, трговачки и индустријски центар тог дела Балтика. Старо средиште града налази се на Унесковој листи светске баштине, поред осталог, зато што има највећи број грађевина у стилу сецесије у Европи (око 800 зграда у арт нуво стилу).

Утицај Немачке и Русије

Темељи модерне Риге постављени су у 12. веку, када су немачки трговци и крсташи долазили у Летонију привучени растућим бројем становника који још увек нису примили хришћанство, због којих су основали колоније за трговину. Рига је, кроз своју историју, била капија за трговину балтичких племена, Русије и Немачке, које су је касније и освојиле, па се и данас осећа њихов утицај.

Летонски језик је званичан језик уз руски, с обзиром на то да Руси чине око 43 одсто становништва (Летонаца је око 58 одсто, док остатак чине Белоруси, Пољаци, Литванци, Украјинци). Летонски језик има 33 гласа, абецеда је слична нашој и садржи велики број туђица из словенских језика и немачког. Већина Летонаца су протестанти, док Руси припадају православној цркви. Од 2004. године чланица је НАТО и Европске уније.

Престоницу Летоније називају и Паризом Истока, а до ње се може стићи нискобуџетним авио-компанијама које лете из Будимпеште, Темишвара и Беча. Уколико је на време резервишете, повратна карта не би требало да вас кошта више од четрдесет евра. До центра Риге с аеродрома Лидоста може се, осим таксијем, стићи градским превозом – линија аутобуса 22. Карта по цени од 1,15 евра може да се купи на киоску на излазу из аеродромске зграде. Вожња до главне аутобуске станице траје око пола сата.

Где одсести у Риги? Препорука је да смештај тражите преко интернета, а кад је реч о делу града где бисте могли да одседнете, једна од опција је, свакако, код главне аутобуске станице, будући да сте одатле за мање од десетак минута пешке у старом граду. Смештај се нуди и у оближњим сеоским домаћинствима, камповима и становима на изнајмљивање.

У близини аутобуске станице налазе се градска пијаца, једна од најстаријих и највећих у Европи, као и главна железничка станица, поред којих су два тржна центра у којима су хипермаркети и велики број ресторана (међу којима топло препоручујем локални ланац експрес ресторана ЛИДО). Летонци су паметно искористили совјетску заоставштину, те се данас модерни експрес ресторани налазе на много локација у Риги, поготово у строгом центру града.

На летонски начин исхране утицале су кухиње суседних држава. Класичан доручак састоји се од сендвича са сиром, кобасицом и краставцима, уз типичан млечни напитак ругушпиенс. За ручак се најчешће једе свињетина, тзв. карбонада (месо у сосу од печурака), или риба (лосос, бакалар….), уз кромпир (кувани, пржени, пире), односно пиринач и салате (најчешћа је салата од кромпира, тзв. расол, традиционална слојевита салата од кромпира, меса или рибе, обично харинге, тврдо куваних јаја и поврћа, зачињена мајонезом и павлаком).

Пасуљ са сланином представља национално јело и обично се служи за Божић, јер Летонци верују да једење пасуља доноси срећу и новац. Уз оброк, најчешће, пију пиво или традиционални летонски балзам (нешто слично нашој ракији, црне боје, направљене од различитог биља, с додацима бибера, ђумбира, липе, малине и боровнице), а ређе вотку и, на крају, следи посластица маизес зупа, традиционални пудинг од хлеба (десерт направљен од заслађеног ражаног хлеба, јабука, цимета, грожђа, шљива, бруснице и шлага).

Клима је под утицајем Балтичког мора, те су лета прохладна, зиме студене, а пролећа и јесени с пуно падавина. Киша често пада, те обавезно обезбедите кишобран или кабаницу.

Највећи број знаменитости налази се у старом граду који се на летонском зове Вецрига. Средином 19. века, тачније 1856. године, руске власти у Риги одлучиле су да се камене зидине града уклоне с образложењем да су непотребне и да спречавају економски развој. Због тога се појавио празан простор на месту некадашњих зидина града, те су ангажоване архитекте Фелско и Дице да тај простор напуне украсним зеленилом, парковима и градским каналом (данашњи Бастејкална и Кронвалда парк). Касније је ово подручје проширено додавањем Вермане вртова и трасирањем линија булевара.

Бастејкална парк, Аркадија и Кронвалда парк, као и Вермане баште одушеве сваког посетиоца. У Бастејкална парку, који се налази у непосредној близини Споменика слободе, постоји неколико мостића, међу којима је најпознатији Мост љубави где заљубљени парови постављају катанце који би требало да симболизују нераскидивост везе. Уколико вам временске и финансијске прилике дозволе, можете се провозати бродићем, јер се у парку налази канал реке Даугаве.

Кућа Црноглавих изграђена је далеке 1334. године за потребе истоименог братства, неожењених трговаца, бродовласника и странаца, а данас је један од симбола Риге. Нажалост, оригинално здање је уништено у Другом светском рату, током бомбардовања града. Оно што је преостало после бомбардовања срушено је на крају рата. Летонци су је реконструисали 1999. године, испунивши пророчанство које је било исписано на вратима грађевине: „Ако ми је суђено да будем уништена, ви ћете ме поново изградити.” Испред Куће Црноглавих налази се статуа Роланда, заштитника града који симболизује слободу и правду, а наспрам овог здања налази се Градска скупштина. На истом тргу је и скулптура божићне јелке, у спомен на прво украшено божићно дрво. Према легенди, прва јелка на свету окићена је управо у Риги 1510. године и традиција је опстала до данашњег времена. Нажалост, споменик божићној јелки је мали, па је потребно да добро обратите пажњу да вам не промакне.

Шведска капија је једини преостали део средњовековних зидина старог града који је задржао свој оригинални изглед. Служила је као гранични прелаз, затим као место трговања, али је, пре свега, имала одбрамбену функцију.

Часовник „Лаима” је данас туристичка атракција и на сваки пун сат чује се нека лепа мелодија. Постављен је на ово место 1924. и првобитно се звао Велики сат (Лиелаис пулкстенис), али је 1936. понео име познате летонске кондиторске компаније „Лаима”. Током Летонске ССР коришћен је као политичко-информативни штанд. Нови стилски сат, који је дизајнирао Арвис Спрогис, представљен је 2017. године. Реконструкција је коштала преко сто хиљада евра и финансирала га је једна компанија као поклон за стоту годишњицу независности Летоније.

Било да сте љубитељи мачака или не, обавезно потражите Мачју кућу. Легенда о изградњи овог здања прилично је бизарна. Наиме, након што је једном летонском трговцу одбијено чланство у трговачкој гилди, одлучио је да напакости члановима свог несуђеног удружења тако што је поставио две скулптуре љутих мачака на кров своје куће, с тим да су мачје задњице окренуте ка згради гилде.

На поклон накит од ћилибара

Алберт иела једна је од најпознатијих улица у престоници и носи назив по бискупу Алберту који је основао Ригу 1201. године. Своју популарност дугује чињеници да се у овој улици налазе неке од најлепших арт нуво зграда у Риги. Улица је дугачка свега 255 метара, пројектована је 1901. године, а архитекта већине зграда је Михаил Ајзенштајн, које су апсолутни драгуљи. Зато, када шетате историјским центром Риге, гледајте горе!

И за крај, шта донети из Риге на поклон вама драгим особама? Осим магнета за фрижидер, који слове као универзални сувенири, у вашем коферу требало би да се нађу црни балзам или слаткиши од црног балзама, можда пар рукавица или капа од овчије коже, и нешто што ће обрадовати сваку женску особу, а неће вас пуно коштати – накит од ћилибара. Уколико вам то финансијске прилике дозволе, одвојте минимум три дана за боравак у Риги.

Куће Три брата

Куће Три брата су међу најпознатијим и најстаријим грађевинама. Ове куће спојене су зато што су их, наводно, изградили мушкарци из исте породице. Бела кућа је саграђена у 15, жута у 16, а зелена у 17. веку. У средњој, тзв. жутој кући, смештен је Музеј је архитектуре Летоније.

Музичари пред црквом

Црква Светог Петра једна је од најстаријих цркава у граду. Помиње се први пут 1209. године и током своје историје неколико пута била је рушена и потом обнављана. Према легенди, на њеном крову било је постављано чак шест ветроказа у облику петла. Први је уништен у олуји, другог је ветар одувао, трећи је скинут после невремена, четврти је пао исто због јаких ветрова, пети се срушио сам од себе и шести је пао заједно с торњем. У част 800 година постојања ове цркве, грађани Риге су 1970. године донирали још једног великог петла који се и данас налази на крову цркве. Испред овог лутеранског храма налази се скулптура градских музичара Бремена, коју је Рига добила на поклон од овог немачког града. Уметничко дело приказује магарца, пса, мачку и петла који су одлучили да постану музичари пошто што су их власници одбацили. Ако додирнете ликове изливене у металу из бајке браће Грим, имаћете среће целе године. Сујеверје или не – процените сами!

Барутна кула

Барутна кула је једина преостала средњовековна кула (било их је двадесетак), које су утврђивале град у средњем веку. Више пута била је реконструисана, одређено време служила је и као затвор, а име је добила по баруту који је у њој чуван у 17. веку. Данас је у саставу зграде Ратног музеја у коме се налази преко двадесет и пет хиљада експоната. Поставка укључује документе, оружје, слике, униформе и друге артефакте који казују причу о летонској војној и политичкој историји.

Споменик који одолева

Споменик слободе је симбол независности Летоније. Подигнут је 1935. године и посвећен војницима који су погинули током летонског рата за независност, између 1918. и 1920. године. Споменик је замало срушен средином прошлог века, постојали су планови за уклањање и током совјетског периода, а данас је простор око њега једно од омиљених састајалишта мештана и место одржавања званичних церемонија.

Сенка Д. Павловић
​instagram
svetska_putnica

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.