Petak, 03.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BELEŠKE S PUTA: RIGA

Baltička bajka

U prestonici Letonije prepliću se istorijski događaji i likovi iz priča braće Grim, zdanja koja su arhitektonski dragulji, zeleni parkovi
Рига (Фотографије Сенка Д. Павловић)

Riga je glavni grad Letonske Republike (Letonija ili Latvija, skraćeno). Nalazi se pored ušća reke Daugave (Zapadne Dvine) u Baltičko more (Riški zaliv). Na mestu antičke naseobine Liva nekada je postojala i reka Ridžene (poznata kao reka Riga), koja je u jednom periodu formirala jezero Riga.

Danas ne postoje ni reka, ni jezero Riga, ali zato grad svoje ime nosi upravo po njima.

Riga je najveći grad među tri baltičke države (Letonija, Estonija, Litvanija), s oko 740.000 stanovnika i predstavlja kulturni, obrazovni, politički, finansijski, trgovački i industrijski centar tog dela Baltika. Staro središte grada nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine, pored ostalog, zato što ima najveći broj građevina u stilu secesije u Evropi (oko 800 zgrada u art nuvo stilu).

Uticaj Nemačke i Rusije

Temelji moderne Rige postavljeni su u 12. veku, kada su nemački trgovci i krstaši dolazili u Letoniju privučeni rastućim brojem stanovnika koji još uvek nisu primili hrišćanstvo, zbog kojih su osnovali kolonije za trgovinu. Riga je, kroz svoju istoriju, bila kapija za trgovinu baltičkih plemena, Rusije i Nemačke, koje su je kasnije i osvojile, pa se i danas oseća njihov uticaj.

Letonski jezik je zvaničan jezik uz ruski, s obzirom na to da Rusi čine oko 43 odsto stanovništva (Letonaca je oko 58 odsto, dok ostatak čine Belorusi, Poljaci, Litvanci, Ukrajinci). Letonski jezik ima 33 glasa, abeceda je slična našoj i sadrži veliki broj tuđica iz slovenskih jezika i nemačkog. Većina Letonaca su protestanti, dok Rusi pripadaju pravoslavnoj crkvi. Od 2004. godine članica je NATO i Evropske unije.

Prestonicu Letonije nazivaju i Parizom Istoka, a do nje se može stići niskobudžetnim avio-kompanijama koje lete iz Budimpešte, Temišvara i Beča. Ukoliko je na vreme rezervišete, povratna karta ne bi trebalo da vas košta više od četrdeset evra. Do centra Rige s aerodroma Lidosta može se, osim taksijem, stići gradskim prevozom – linija autobusa 22. Karta po ceni od 1,15 evra može da se kupi na kiosku na izlazu iz aerodromske zgrade. Vožnja do glavne autobuske stanice traje oko pola sata.

Gde odsesti u Rigi? Preporuka je da smeštaj tražite preko interneta, a kad je reč o delu grada gde biste mogli da odsednete, jedna od opcija je, svakako, kod glavne autobuske stanice, budući da ste odatle za manje od desetak minuta peške u starom gradu. Smeštaj se nudi i u obližnjim seoskim domaćinstvima, kampovima i stanovima na iznajmljivanje.

U blizini autobuske stanice nalaze se gradska pijaca, jedna od najstarijih i najvećih u Evropi, kao i glavna železnička stanica, pored kojih su dva tržna centra u kojima su hipermarketi i veliki broj restorana (među kojima toplo preporučujem lokalni lanac ekspres restorana LIDO). Letonci su pametno iskoristili sovjetsku zaostavštinu, te se danas moderni ekspres restorani nalaze na mnogo lokacija u Rigi, pogotovo u strogom centru grada.

Na letonski način ishrane uticale su kuhinje susednih država. Klasičan doručak sastoji se od sendviča sa sirom, kobasicom i krastavcima, uz tipičan mlečni napitak rugušpiens. Za ručak se najčešće jede svinjetina, tzv. karbonada (meso u sosu od pečuraka), ili riba (losos, bakalar….), uz krompir (kuvani, prženi, pire), odnosno pirinač i salate (najčešća je salata od krompira, tzv. rasol, tradicionalna slojevita salata od krompira, mesa ili ribe, obično haringe, tvrdo kuvanih jaja i povrća, začinjena majonezom i pavlakom).

Pasulj sa slaninom predstavlja nacionalno jelo i obično se služi za Božić, jer Letonci veruju da jedenje pasulja donosi sreću i novac. Uz obrok, najčešće, piju pivo ili tradicionalni letonski balzam (nešto slično našoj rakiji, crne boje, napravljene od različitog bilja, s dodacima bibera, đumbira, lipe, maline i borovnice), a ređe votku i, na kraju, sledi poslastica maizes zupa, tradicionalni puding od hleba (desert napravljen od zaslađenog ražanog hleba, jabuka, cimeta, grožđa, šljiva, brusnice i šlaga).

Klima je pod uticajem Baltičkog mora, te su leta prohladna, zime studene, a proleća i jeseni s puno padavina. Kiša često pada, te obavezno obezbedite kišobran ili kabanicu.

Najveći broj znamenitosti nalazi se u starom gradu koji se na letonskom zove Vecriga. Sredinom 19. veka, tačnije 1856. godine, ruske vlasti u Rigi odlučile su da se kamene zidine grada uklone s obrazloženjem da su nepotrebne i da sprečavaju ekonomski razvoj. Zbog toga se pojavio prazan prostor na mestu nekadašnjih zidina grada, te su angažovane arhitekte Felsko i Dice da taj prostor napune ukrasnim zelenilom, parkovima i gradskim kanalom (današnji Bastejkalna i Kronvalda park). Kasnije je ovo područje prošireno dodavanjem Vermane vrtova i trasiranjem linija bulevara.

Bastejkalna park, Arkadija i Kronvalda park, kao i Vermane bašte oduševe svakog posetioca. U Bastejkalna parku, koji se nalazi u neposrednoj blizini Spomenika slobode, postoji nekoliko mostića, među kojima je najpoznatiji Most ljubavi gde zaljubljeni parovi postavljaju katance koji bi trebalo da simbolizuju neraskidivost veze. Ukoliko vam vremenske i finansijske prilike dozvole, možete se provozati brodićem, jer se u parku nalazi kanal reke Daugave.

Kuća Crnoglavih izgrađena je daleke 1334. godine za potrebe istoimenog bratstva, neoženjenih trgovaca, brodovlasnika i stranaca, a danas je jedan od simbola Rige. Nažalost, originalno zdanje je uništeno u Drugom svetskom ratu, tokom bombardovanja grada. Ono što je preostalo posle bombardovanja srušeno je na kraju rata. Letonci su je rekonstruisali 1999. godine, ispunivši proročanstvo koje je bilo ispisano na vratima građevine: „Ako mi je suđeno da budem uništena, vi ćete me ponovo izgraditi.” Ispred Kuće Crnoglavih nalazi se statua Rolanda, zaštitnika grada koji simbolizuje slobodu i pravdu, a naspram ovog zdanja nalazi se Gradska skupština. Na istom trgu je i skulptura božićne jelke, u spomen na prvo ukrašeno božićno drvo. Prema legendi, prva jelka na svetu okićena je upravo u Rigi 1510. godine i tradicija je opstala do današnjeg vremena. Nažalost, spomenik božićnoj jelki je mali, pa je potrebno da dobro obratite pažnju da vam ne promakne.

Švedska kapija je jedini preostali deo srednjovekovnih zidina starog grada koji je zadržao svoj originalni izgled. Služila je kao granični prelaz, zatim kao mesto trgovanja, ali je, pre svega, imala odbrambenu funkciju.

Časovnik „Laima” je danas turistička atrakcija i na svaki pun sat čuje se neka lepa melodija. Postavljen je na ovo mesto 1924. i prvobitno se zvao Veliki sat (Lielais pulkstenis), ali je 1936. poneo ime poznate letonske konditorske kompanije „Laima”. Tokom Letonske SSR korišćen je kao političko-informativni štand. Novi stilski sat, koji je dizajnirao Arvis Sprogis, predstavljen je 2017. godine. Rekonstrukcija je koštala preko sto hiljada evra i finansirala ga je jedna kompanija kao poklon za stotu godišnjicu nezavisnosti Letonije.

Bilo da ste ljubitelji mačaka ili ne, obavezno potražite Mačju kuću. Legenda o izgradnji ovog zdanja prilično je bizarna. Naime, nakon što je jednom letonskom trgovcu odbijeno članstvo u trgovačkoj gildi, odlučio je da napakosti članovima svog nesuđenog udruženja tako što je postavio dve skulpture ljutih mačaka na krov svoje kuće, s tim da su mačje zadnjice okrenute ka zgradi gilde.

Na poklon nakit od ćilibara

Albert iela jedna je od najpoznatijih ulica u prestonici i nosi naziv po biskupu Albertu koji je osnovao Rigu 1201. godine. Svoju popularnost duguje činjenici da se u ovoj ulici nalaze neke od najlepših art nuvo zgrada u Rigi. Ulica je dugačka svega 255 metara, projektovana je 1901. godine, a arhitekta većine zgrada je Mihail Ajzenštajn, koje su apsolutni dragulji. Zato, kada šetate istorijskim centrom Rige, gledajte gore!

I za kraj, šta doneti iz Rige na poklon vama dragim osobama? Osim magneta za frižider, koji slove kao univerzalni suveniri, u vašem koferu trebalo bi da se nađu crni balzam ili slatkiši od crnog balzama, možda par rukavica ili kapa od ovčije kože, i nešto što će obradovati svaku žensku osobu, a neće vas puno koštati – nakit od ćilibara. Ukoliko vam to finansijske prilike dozvole, odvojte minimum tri dana za boravak u Rigi.

Kuće Tri brata

Kuće Tri brata su među najpoznatijim i najstarijim građevinama. Ove kuće spojene su zato što su ih, navodno, izgradili muškarci iz iste porodice. Bela kuća je sagrađena u 15, žuta u 16, a zelena u 17. veku. U srednjoj, tzv. žutoj kući, smešten je Muzej je arhitekture Letonije.

Muzičari pred crkvom

Crkva Svetog Petra jedna je od najstarijih crkava u gradu. Pominje se prvi put 1209. godine i tokom svoje istorije nekoliko puta bila je rušena i potom obnavljana. Prema legendi, na njenom krovu bilo je postavljano čak šest vetrokaza u obliku petla. Prvi je uništen u oluji, drugog je vetar oduvao, treći je skinut posle nevremena, četvrti je pao isto zbog jakih vetrova, peti se srušio sam od sebe i šesti je pao zajedno s tornjem. U čast 800 godina postojanja ove crkve, građani Rige su 1970. godine donirali još jednog velikog petla koji se i danas nalazi na krovu crkve. Ispred ovog luteranskog hrama nalazi se skulptura gradskih muzičara Bremena, koju je Riga dobila na poklon od ovog nemačkog grada. Umetničko delo prikazuje magarca, psa, mačku i petla koji su odlučili da postanu muzičari pošto što su ih vlasnici odbacili. Ako dodirnete likove izlivene u metalu iz bajke braće Grim, imaćete sreće cele godine. Sujeverje ili ne – procenite sami!

Barutna kula

Barutna kula je jedina preostala srednjovekovna kula (bilo ih je dvadesetak), koje su utvrđivale grad u srednjem veku. Više puta bila je rekonstruisana, određeno vreme služila je i kao zatvor, a ime je dobila po barutu koji je u njoj čuvan u 17. veku. Danas je u sastavu zgrade Ratnog muzeja u kome se nalazi preko dvadeset i pet hiljada eksponata. Postavka uključuje dokumente, oružje, slike, uniforme i druge artefakte koji kazuju priču o letonskoj vojnoj i političkoj istoriji.

Spomenik koji odoleva

Spomenik slobode je simbol nezavisnosti Letonije. Podignut je 1935. godine i posvećen vojnicima koji su poginuli tokom letonskog rata za nezavisnost, između 1918. i 1920. godine. Spomenik je zamalo srušen sredinom prošlog veka, postojali su planovi za uklanjanje i tokom sovjetskog perioda, a danas je prostor oko njega jedno od omiljenih sastajališta meštana i mesto održavanja zvaničnih ceremonija.

Senka D. Pavlović
​instagram
svetska_putnica

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.