Уносна „печалба” америчких генерала

Саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман је током посете САД 2016. године изразио жељу која је била мимо званичног протокола – да му се омогући приватан састанак с бившим саветником за националну безбедност Барака Обаме.

Незадовољан што краљевина издваја превише пара на куповину оружја, принц Бин Салман је од пензионисаног генерала Џејмса Л. Џонса затражио савет како да смањи огромне војне трошкове, а да оружане снаге постану ефикасније.

Џонс, прекаљени генерал са четири звездице, није желео да пропусти уносну пословну прилику. Некадашњи командант маринаца и трупа НАТО-а одмах је окупио војни „дрим тим” од десетак бивших високих званичника Пентагона, међу којима је био и бивши Клинтонов министар одбране Вилијам С. Коен. Уз „благослов” америчких власти, неколико месеци касније већ су били у Ријаду.

Новинарска истрага „Вашингтон поста” открила је да су Џонс и његови пријатељи део списка од више стотина некадашњих активних високих америчких војних официра који од 2015. године у уносној „печалби” у иностранству зарађују далеко више од своје пензије. У највећем броју случајева за њихове експертизе у подизању борбене готовости војске отимају се владе у земљама Персијског залива познате по кршењу људских права и политичкој репресији.

У документима које је вашингтонски дневник добио по Закону о слободи информисања, налази се још једва бивша „зверка”. Међу 15 генерала у пензији који су радили као плаћени саветници у Саудијској Арабији нашло се и име Кита Александера, који је у време два председника – Џорџа В. Буша и Барака Обаме – водио Агенцију за националну безбедност (НСА) и био први челник америчке сајбер-команде.

Генерал Александер је преко своје фирме „Ајрон нет сајбер-секјурити” консултантске услуге пружао и владама Јапана и Сингапура.

Многи од високих официра у резерви наставили су сарадњу с Ријадом и после убиства Џамала Хашогија у Истанбулу 2018. године, иако су америчке обавештајне агенције саопштиле да иза убиства новинара „Вашингтон поста” стоји престолонаследник Мухамед бин Салман.

Генерал Џејмс Л. Џонс каже да је био шокиран убиством Хашогија, али да им нико из Вашингтона није рекао да треба да обуставе посао.

„Не знам шта би била алтернатива да смо се повукли. Био сам забринут да ће Саудијци можда онда успоставити односе с Кинезима и Русима. Мислио сам да то не би било добро”, прича Џонс, чије две саветничке фирме у Ријаду сада запошљавају осам пензионисаних генерала и 32 нижа официра.

Амерички Конгрес дозвољава војним ветеранима да раде за стране владе ако добију одобрење Пентагона и Стејт департмента. Међутим, америчка влада се до сада на све начине борила да ове информације држи далеко од очију јавности.

„Вашингтон пост” је тужио америчку војску и Стејт департмент савезном суду према Закону о слободи информација (ФОИА) тражећи ова документа. После двогодишње правне битке, вашингтонски дневник је добио више од 4.000 страница докумената, укључујући и предмете за око 450 пензионисаних високих официра који су били ангажовани у иностранству.

Да би оствариле своје интересе у Вашингтону, стране владе годинама плаћају лобисте, адвокате, политичке аналитичаре и саветнике за односе с јавношћу. Ангажовање пензионисаног америчког официрског кадра, због њихове стручности, али и политичког утицаја, постало је тренд у последњих десетак година.

Док активни амерички генерал има основну годишњу плату од 203.698 долара, стране владе су њиховим пензионисаним колегама плаћале хонораре који су се кретали од неколико стотина хиљада, па чак и више милиона долара. Само је Аустралија неколицини бивших званичника америчке морнарице за саветничке услуге исплатила више од 10 милиона долара. Једна консултантска фирма у власништву шест пензионисаних званичника Пентагона и виших официра преговарала је о сарадњи с Катаром за пружање саветничких услуга у износу од чак 23,6 милиона долара. У Азербејџану је једном пензионисаном америчком генералу ваздухопловства понуђено да ради као консултант за хонорар од 5.000 долара дневно.

Иако је америчка војска одбила да открије колико су зарадили пензионисани генерали, документа откривају да Саудијци издашно награђују америчке консултанте. Четири пензионисана официра нижег ранга који су радили за фирме генерала Џонса, два пуковника маринаца, пуковник војске и капетан морнарице добили су од саудијског министарства одбране плате у распону од 200.000 до 300.000 долара.

Бивши командни кадар зарађује највише, али су и војни ветерани у нижем чину на овим „тезгама” у ауторитарним државама „омастили брк”. Тако је Ријад ангажовао једног бившег припадника морнаричких „фока” да ради као саветник за специјалне операције за годишњу плату од 258.000 долара. Уједињени Арапски Емирати су америчким војним пилотима хеликоптера давали апанаже од 200.000 долара годишње, а механичарима 120.000. Једна рударска компанија у Индонезији је ангажовала америчког наредника маринца као консултанта за транспорт за дневницу од 500 долара, уз додатну надокнаду за животне трошкове.

За седам година, од 500 захтева америчких официра у резерви пријављених оружаним снагама и Стејт департменту за добијање сагласности за рад са страним владама, само један се односио на Русију. Један пензионисани пуковник ваздухопловства тражио је и добио дозволу у марту 2020. године да за 300.000 долара буде извршни директор у компанији за лансирање сателита у власништву руске владе, са седиштем у САД.

Правни стручњак Р. Филип Дивел, који је у америчком ваздухопловству нагледао процес одобравања захтева пензионисаним официрима да раде за „земље трећег света”, цео програм види као подршку спољној политици САД.

„Ако у страну војску пошаљете тренере, та земља неће постати Швајцарска, али неће ни погоршати ситуацију”, сматра Дивел.

Брендон Брокмајер, директор Пројекта владиног надзора (ПОГО), који је поднео тужбу против Стејт департмента како би сазнао више о томе на који начин бивши припадници америчке војске продају своје стручно знање страним државама, упозорава и на опасности.

„Пензионисани високи војни официри често сведоче пред Конгресом и појављују се на телевизији како би расправљали о националној безбедности, али ретко откривају да ли су на платном списку стране владе. Јавност има право да зна да ли и како страна сила има приступ њиховој стручности”, каже Брокмајер.