Unosna „pečalba” američkih generala

Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman je tokom posete SAD 2016. godine izrazio želju koja je bila mimo zvaničnog protokola – da mu se omogući privatan sastanak s bivšim savetnikom za nacionalnu bezbednost Baraka Obame.

Nezadovoljan što kraljevina izdvaja previše para na kupovinu oružja, princ Bin Salman je od penzionisanog generala Džejmsa L. Džonsa zatražio savet kako da smanji ogromne vojne troškove, a da oružane snage postanu efikasnije.

Džons, prekaljeni general sa četiri zvezdice, nije želeo da propusti unosnu poslovnu priliku. Nekadašnji komandant marinaca i trupa NATO-a odmah je okupio vojni „drim tim” od desetak bivših visokih zvaničnika Pentagona, među kojima je bio i bivši Klintonov ministar odbrane Vilijam S. Koen. Uz „blagoslov” američkih vlasti, nekoliko meseci kasnije već su bili u Rijadu.

Novinarska istraga „Vašington posta” otkrila je da su Džons i njegovi prijatelji deo spiska od više stotina nekadašnjih aktivnih visokih američkih vojnih oficira koji od 2015. godine u unosnoj „pečalbi” u inostranstvu zarađuju daleko više od svoje penzije. U najvećem broju slučajeva za njihove ekspertize u podizanju borbene gotovosti vojske otimaju se vlade u zemljama Persijskog zaliva poznate po kršenju ljudskih prava i političkoj represiji.

U dokumentima koje je vašingtonski dnevnik dobio po Zakonu o slobodi informisanja, nalazi se još jedva bivša „zverka”. Među 15 generala u penziji koji su radili kao plaćeni savetnici u Saudijskoj Arabiji našlo se i ime Kita Aleksandera, koji je u vreme dva predsednika – Džordža V. Buša i Baraka Obame – vodio Agenciju za nacionalnu bezbednost (NSA) i bio prvi čelnik američke sajber-komande.

General Aleksander je preko svoje firme „Ajron net sajber-sekjuriti” konsultantske usluge pružao i vladama Japana i Singapura.

Mnogi od visokih oficira u rezervi nastavili su saradnju s Rijadom i posle ubistva Džamala Hašogija u Istanbulu 2018. godine, iako su američke obaveštajne agencije saopštile da iza ubistva novinara „Vašington posta” stoji prestolonaslednik Muhamed bin Salman.

General Džejms L. Džons kaže da je bio šokiran ubistvom Hašogija, ali da im niko iz Vašingtona nije rekao da treba da obustave posao.

„Ne znam šta bi bila alternativa da smo se povukli. Bio sam zabrinut da će Saudijci možda onda uspostaviti odnose s Kinezima i Rusima. Mislio sam da to ne bi bilo dobro”, priča Džons, čije dve savetničke firme u Rijadu sada zapošljavaju osam penzionisanih generala i 32 niža oficira.

Američki Kongres dozvoljava vojnim veteranima da rade za strane vlade ako dobiju odobrenje Pentagona i Stejt departmenta. Međutim, američka vlada se do sada na sve načine borila da ove informacije drži daleko od očiju javnosti.

„Vašington post” je tužio američku vojsku i Stejt department saveznom sudu prema Zakonu o slobodi informacija (FOIA) tražeći ova dokumenta. Posle dvogodišnje pravne bitke, vašingtonski dnevnik je dobio više od 4.000 stranica dokumenata, uključujući i predmete za oko 450 penzionisanih visokih oficira koji su bili angažovani u inostranstvu.

Da bi ostvarile svoje interese u Vašingtonu, strane vlade godinama plaćaju lobiste, advokate, političke analitičare i savetnike za odnose s javnošću. Angažovanje penzionisanog američkog oficirskog kadra, zbog njihove stručnosti, ali i političkog uticaja, postalo je trend u poslednjih desetak godina.

Dok aktivni američki general ima osnovnu godišnju platu od 203.698 dolara, strane vlade su njihovim penzionisanim kolegama plaćale honorare koji su se kretali od nekoliko stotina hiljada, pa čak i više miliona dolara. Samo je Australija nekolicini bivših zvaničnika američke mornarice za savetničke usluge isplatila više od 10 miliona dolara. Jedna konsultantska firma u vlasništvu šest penzionisanih zvaničnika Pentagona i viših oficira pregovarala je o saradnji s Katarom za pružanje savetničkih usluga u iznosu od čak 23,6 miliona dolara. U Azerbejdžanu je jednom penzionisanom američkom generalu vazduhoplovstva ponuđeno da radi kao konsultant za honorar od 5.000 dolara dnevno.

Iako je američka vojska odbila da otkrije koliko su zaradili penzionisani generali, dokumenta otkrivaju da Saudijci izdašno nagrađuju američke konsultante. Četiri penzionisana oficira nižeg ranga koji su radili za firme generala Džonsa, dva pukovnika marinaca, pukovnik vojske i kapetan mornarice dobili su od saudijskog ministarstva odbrane plate u rasponu od 200.000 do 300.000 dolara.

Bivši komandni kadar zarađuje najviše, ali su i vojni veterani u nižem činu na ovim „tezgama” u autoritarnim državama „omastili brk”. Tako je Rijad angažovao jednog bivšeg pripadnika mornaričkih „foka” da radi kao savetnik za specijalne operacije za godišnju platu od 258.000 dolara. Ujedinjeni Arapski Emirati su američkim vojnim pilotima helikoptera davali apanaže od 200.000 dolara godišnje, a mehaničarima 120.000. Jedna rudarska kompanija u Indoneziji je angažovala američkog narednika marinca kao konsultanta za transport za dnevnicu od 500 dolara, uz dodatnu nadoknadu za životne troškove.

Za sedam godina, od 500 zahteva američkih oficira u rezervi prijavljenih oružanim snagama i Stejt departmentu za dobijanje saglasnosti za rad sa stranim vladama, samo jedan se odnosio na Rusiju. Jedan penzionisani pukovnik vazduhoplovstva tražio je i dobio dozvolu u martu 2020. godine da za 300.000 dolara bude izvršni direktor u kompaniji za lansiranje satelita u vlasništvu ruske vlade, sa sedištem u SAD.

Pravni stručnjak R. Filip Divel, koji je u američkom vazduhoplovstvu nagledao proces odobravanja zahteva penzionisanim oficirima da rade za „zemlje trećeg sveta”, ceo program vidi kao podršku spoljnoj politici SAD.

„Ako u stranu vojsku pošaljete trenere, ta zemlja neće postati Švajcarska, ali neće ni pogoršati situaciju”, smatra Divel.

Brendon Brokmajer, direktor Projekta vladinog nadzora (POGO), koji je podneo tužbu protiv Stejt departmenta kako bi saznao više o tome na koji način bivši pripadnici američke vojske prodaju svoje stručno znanje stranim državama, upozorava i na opasnosti.

„Penzionisani visoki vojni oficiri često svedoče pred Kongresom i pojavljuju se na televiziji kako bi raspravljali o nacionalnoj bezbednosti, ali retko otkrivaju da li su na platnom spisku strane vlade. Javnost ima pravo da zna da li i kako strana sila ima pristup njihovoj stručnosti”, kaže Brokmajer.