Пацијенткиње вапе за бољим простором за хемиотерапију

Да би се пацијенткиње са карциномима дојке лечиле у хуманијим условима, неопходно је хитно проширење и изградња нове зграде Института за онкологију и радиологију Србије. Велике гужве свакодневна су појава у чекаоницама ове установе, а неопходне су и нове просторије за давање хемиотерапије, више операционих сала и собе за пацијенте са мање кревета. Овде гравитирају жене са раком дојке из целе Србије.

Како истиче за „Политику” асистент др Милан Жегарац, шеф Одељења хирургије за рак дојке у овом институту, недостаје им већи простор због огромног прилива пацијената и фале им медицинске сестре, али упркос свему успевају да се изборе са свим недаћама.

– Нон-стоп се ради. Велики проблем је што немамо адекватан простор где пацијенткиње са раком дојке долазе на хемиотерапију. Жене долазе на терапије у две смене, а зрачење се организује у три смене. Ми смо добили доста нових апарата, што је одлично, али и поред тога морамо да радимо у три смене. Неке жене примају хемиотерапију, заштитну или адјувантну терапију пре захвата, али већина је добија после операције. То спроводимо кроз Дневну болницу, али то није довољно. Оне морају да добију терапију у прописаном року. А много их има. Зато би нам значило да имамо већи простор за њих. Републички фонд за здравствено осигурање је обезбедио и нову, иновативну терапију, па нам је и за то потребан нови простор – појашњава др Жегарац.

Наш саговорник објашњава да све доступне терапије користе у лечењу карцинома дојке, а у зависности од стадијума болести примењује се онај вид лечења који је најбољи за сваког пацијената индивидуално. То значи да не постоји уопштена терапија за све, већ да је она индивидуализована. Раније су све жене са карциномом дојке одмах ишле на операцију, а сада се прво ради биопсија да би се видело о којој врсти рака је реч.

– Некада пацијенткиња прво треба да добије хемиотерапију, па да иде на операцију, а код, на пример, хормонски зависних тумора најпре следи интервенција. Доста се променио начин лечења. Основали смо Дневну болницу за операције карцинома дојке. То значи да се операције тумора на дојци сада више раде у оквиру ове болнице, што значи да се малтене истог дана оперишу и иду на кућно лечење. То је поготово случај са такозваним поштедним операцијама, које подразумевају да се одстрани тумор, да се сачува дојка, да се провере лимфни чворови. И пацијенткиње код којих се читаве дојке одстрањују лече се дан или два у болници. Таква пракса се одавно примењује у свету. Треба напоменути да спроводимо и интервенције приликом којих се у истом акту ради операција тумора и реконструкција дојки, у сарадњи са пластичним хирурзима. Битно је да осим хирурга у лечење жене са раком дојке буде укључен и медикални онколог, радиотерапеут, радиодијагностичар и специјалиста нуклеарне медицине. То је скуп различитих лекара који чине конзилијум. Свака одлука која се доноси у лечењу пацијената мора да буде конзилијарна – појашњава наш саговорник.

Дневно се у Институту за онкологију и радиологију оперише око 20 пацијената због различитих малигнитета. У сваком тренутку на првом спрату раде по две хируршке и две гинеколошке амбуланте и превијалиште, где се свакодневно прими око 150 пацијената, а у приземљу још шест амбуланти. Стварају се гужве по чекаоницама, а пацијенти морају да долазе са пратњом. Подаци ове установе показују и да око 350 пацијената дневно долази на терапију зрачењем, а хемиотерапију прими око 250 оболелих.

На 80 одсто фактора ризика можемо да утичемо

Рак дојке је најчешћи карцином код жена, јер свака осма жена добије ову болест. Др Милан Жегарац подсећа да сваке године око 4.200 жена оболи у Србији од ове врсте рака, а битку са болешћу изгуби око 1.600 жена. Најважнија је превенција и рано откривање обољења.

– У превентивне мере спадају избегавање стреса, редован сан, бављење физичком активношћу. На 80 одсто фактора ризика можемо да утичемо, где спадају гојазност, коришћење одређених хормонских препарата након менопаузе. Најважније је спроводити превентивне прегледе. Жене после 30. године једном годишње када иду код гинеколога могу да ураде и преглед дојки и ултразвучни преглед, а после 40. године и прву мамографију. Уколико је налаз снимања добар, онда се преглед понавља на две до три године. Када је реч о организованим скрининзима, они се спроводе код популације од 50. до 69 година и подразумева да се жене позивају на нивоу општина на мамографију. Снимке тада гледају два независна радиолога и уколико поставе сумњу на постојање карцинома, раде се додатни прегледи – истиче др Жегарац.

Нова болница између Делиградске и Булевара ослобођења

Подсећамо да је у недавном разговору за „Политику” професор др Даница Грујичић, директорка овог института, истакла да не сме више да се чека на изградњу новог објекта.

– Мислим да ће у јуну наредне године кренути изградња. Ове године морају да се реше нека правна питања, да се рашчисти терен, да се заврши пројекат. Локација за нову болницу је између Делиградске улице и Булевара ослобођења. После короне је све поскупело, па се сада процењује да ће изградња коштати 520 милиона. У ту цену смо урачунали и набавку „протон бима”, односно зрачење онколошких пацијената честицама. Оно је мање штетно. Поред тога, преко кабинета премијерке Брнабић нам се нуди изградња објекта за хадронску терапију. Финансирање тога би ишло преко Европске уније, што је фантастично јер поред терапије такво постројење значи и развој базичне науке и могућност да се висококвалификовани кадрови задрже у земљи. Драго ми је да имамо пуну подршку градоначелника Београда Александра Шапића, који је већ разговарао с урбанистима о следећим корацима око нашег пројекта – истакла је тада др Грујичић.