Венецијанска комисија хвали српске власти

Венецијанска комисија Савета Европе похвалила је српске власти за рад на пакету закона за спровођење амандмана на Устав Србије у делу о правосуђу, али је и указала да српски правосудни систем, упркос многим позитивним променама, и даље одликују хијерархијски дух и вишеструки облици контроле.

У данас објављеном мишљењу о нацртима три закона за спровођење уставних амандмана, Венецијанска комисија је навела да „похваљује српске власти за значајан труд који су уложиле у припрему пакета закона за спровођење уставних амандмана и за инклузивност процеса припреме тог пакета”, саопштио је Савет Европе.

У мишљењу усвојеном на прошлонедељној пленарној седници Венецијанске комисије, наводи се да су нацрти закона о уређењу судова, о судијама и о Високом савету судства „у начелу добро структурирани и јасно написани” и да „покривају све битне тачке”, наводи Бета.

„Венецијанска комисија охрабрује српске власти да наставе да раде у истом духу инклузивности и транспарентности и да обезбеде одговарајуће јавне консултације у наредним месецима, пре гласања о наведеним законима у парламенту”, наведено је у мишљењу које је 12. септембра затражила министарка правде Србије Маја Поповић.

Венецијанска комисија наводи да амандмани на Устав Србије, потврђени на референдуму у јануару 2022. године, „имају потенцијал да донесу значајне позитивне промене у српском правосуђу”, али и примећује да „српски правосудни систем, упркос многим позитивним променама, и даље одликује хијерархијски дух и вишеструки облици оцењивања и контроле”.

„У комбинацији са проблемом скромних плата судија, то може утицати на привлачност судијске професије за младе судије. Промена правне културе у правосуђу може бити неопходна како би надоградила позитивне промене које доноси текућа законодавна реформа”, наводи се у закључцима мишљења.

Кад је реч о Нацрту закона о уређењу судова, Венецијанска комисија наводи, између осталог, да српске власти треба да размотре заједничко усвајање Пословника од Високог савета судства и Министарства правде Србије.

Додаје се да треба ограничити овлашћење Министарства правде да издаје „критеријуме за утврђивање броја судског особља” и да даје „сагласност на правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у суду”.

Задатке Министарства правде у области правосудне управе треба боље разграничити како би било избегнуто задирање у аутономију судова и преклапање са пословима председника судова, а овлашћења председника судова би требало прецизније описати, наводи се у мишљењу.

Поводом Нацрта закона о судијама, Венецијанска комисија између осталог указује да министар правде не треба да предлаже судије поротнике за именовање.

Листа дисциплинских преступа је преширока, са несразмерним фокусом на одуговлачење судских поступака, наводи се у мишљењу и додаје да нацрт закона треба експлицитно да предвиди да поједине судије не треба да буду одговорне за структурне недостатке у правосуђу.

Нацрт закона о Високом савету судства треба прецизније да опише у којим ситуацијама може престати мандат члану тог тела, наводи Венецијанска комисија.

У мишљењу се наводи и да би Нацрт закона о Високом савету судства могао експлицитно да пропише да неучествовање члана у раду Високог савета судства без озбиљног и објективног разлога може довести до престанка његовог мандата, и да се такве одлуке доносе простом већином гласова.