Парк Душана Јовановића уместо Митићеве рупе

Митићева рупа, једна од тачака у центру града која деценијама чека да се урбанистички разреши њена судбина, ускоро би могла да буде преименована у Парк Душана Јовановића, по дечаку ромске националности који је у Београдској улици трагично настрадао 1997. када су га претукле две особе. Ову иницијативу Комисији за споменике и називе тргова и улица поднели су Душка Јовановић, сестра убијеног Душана, и удружење А11 – иницијатива за економска и социјална права.

Како је наведено у образложењу иницијативе, убиство Душана Јовановића мотивисано је расном мржњом будући да су се убице изјасниле као поборници неонацистичке идеологије.

– Имајући у виду да је Душан живео и настрадао у Београдској улици, да је био редован ученик ОШ „Владислав Рибникар” која се налази у Улици краља Милутина, са симболичког аспекта сматрамо да би најцелисходније било управо да парк који се налази у овој улици буде преименован у Парк Душана Јовановића. Основ за иницијативу овакве врсте налазимо како у позитивним прописима Републике Србије тако и у историјском, вредносном и етичком значају који би био постигнут усвајањем ове иницијативе – наведено је, између осталог, у тексту иницијативе достављене граду.

Како је у међувремену на свом твитер налогу известила Наталија Симовић, одборница „Морамо” у Скупштини града, чланови Комисије за споменике и називе тргова и улица сагласили су се да се на следећем састанку разматра ова иницијатива.

Да ли ће Митићева рупа после више деценија овог колоквијалног назива добити убрзо и ново, званично име, требало би да буде познато убрзо.

Оно што се засад зна јесте то да су урбанисти, ослањајући се на победничко решење архитектонског тима Тамаре Петровић и Милоша Комленића са анкетног конкурса за подручје Трга Славија и околних блокова из 2005, у Митићевој рупи предвидели комбинацију становања, комерцијалних и јавних садржаја, али и обавезно расписивање јавног архитектонског конкурса за идејно решење за изградњу станова и локала. Њихове идеје обликоване у нацрт плана детаљне регулације биле су на раном јавном увиду прошле године, али до данас плански документ није усвојен.

Али, и пре икаквих грађевинских радова у овој рупи, планови за њу су већ дуже трн у оку делу јавности који се противи претварању парка у градилиште. „Не давимо Београд” још прошле године је покренуо онлајн петицију „За парк на Славији” истичући да они сматрају да ће овим планом квалитет живота у овом делу Београда бити додатно смањен.

Да није било Другог светског рата, можда би одавно ова локација на Славији урбанистички и била решена и вероватно се не би данас звала Митићева рупа. Јер, Влада Митић, познати београдски трговац, одлучио је да на углу Краља Милана и Београдске улице подигне робну кућу, највишу зграду у Београду висине 60 метара, са 14 спратова, по узору на немачке робне куће. То здање било је замишљено као својеврсни вертикални „трговачки град”. Пројектанти Митићеве робне куће, Миладин Прљевић и берлински архитекта Шафер са конструктором Ђорђем Лазаревићем, осмислили су решење по угледу на већ изграђени теразијски облакодер – Палату „Албанија”, са додатком специфичне куле са галеријом – видиковцем на врху грађевине. Други светски рат прекинуо је спровођење тог пројекта. Ово земљиште после завршетка Другог светског рата комунисти су национализовали, али је његов део у реституцији враћен потомцима старих власника који су га потом продали.

После усвајања ГУП-а из 1950. отпочела је вишедеценијска урбанистичко-архитектонска активност која је оставила дубљи траг у планској документацији, литератури и публицистици него у простору.

Митићева рупа уређена је у парк 2003, али никада пре тога од 1935. када је кафана „Рудничанин” на углу улица Краља Милана и Београдске постала власништво Митића није планирана да буде и остане парк. То је, пре 19 година, био изнуђен, али логичан потез будући да је тај простор у ишчекивању коначног уређења годинама био девастиран. Последњи покушај да се Митићева рупа уреди био је деведесетих година прошлог века када је постављен камен темељац за зграду Дафимент банке, али се од ње одустало. Тада је демонтиран парк са главним мотивом сунчаног сата, који су градске власти уредиле почетком осамдесетих година 20. века.