Park Dušana Jovanovića umesto Mitićeve rupe

Mitićeva rupa, jedna od tačaka u centru grada koja decenijama čeka da se urbanistički razreši njena sudbina, uskoro bi mogla da bude preimenovana u Park Dušana Jovanovića, po dečaku romske nacionalnosti koji je u Beogradskoj ulici tragično nastradao 1997. kada su ga pretukle dve osobe. Ovu inicijativu Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica podneli su Duška Jovanović, sestra ubijenog Dušana, i udruženje A11 – inicijativa za ekonomska i socijalna prava.

Kako je navedeno u obrazloženju inicijative, ubistvo Dušana Jovanovića motivisano je rasnom mržnjom budući da su se ubice izjasnile kao pobornici neonacističke ideologije.

– Imajući u vidu da je Dušan živeo i nastradao u Beogradskoj ulici, da je bio redovan učenik OŠ „Vladislav Ribnikar” koja se nalazi u Ulici kralja Milutina, sa simboličkog aspekta smatramo da bi najcelishodnije bilo upravo da park koji se nalazi u ovoj ulici bude preimenovan u Park Dušana Jovanovića. Osnov za inicijativu ovakve vrste nalazimo kako u pozitivnim propisima Republike Srbije tako i u istorijskom, vrednosnom i etičkom značaju koji bi bio postignut usvajanjem ove inicijative – navedeno je, između ostalog, u tekstu inicijative dostavljene gradu.

Kako je u međuvremenu na svom tviter nalogu izvestila Natalija Simović, odbornica „Moramo” u Skupštini grada, članovi Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica saglasili su se da se na sledećem sastanku razmatra ova inicijativa.

Da li će Mitićeva rupa posle više decenija ovog kolokvijalnog naziva dobiti ubrzo i novo, zvanično ime, trebalo bi da bude poznato ubrzo.

Ono što se zasad zna jeste to da su urbanisti, oslanjajući se na pobedničko rešenje arhitektonskog tima Tamare Petrović i Miloša Komlenića sa anketnog konkursa za područje Trga Slavija i okolnih blokova iz 2005, u Mitićevoj rupi predvideli kombinaciju stanovanja, komercijalnih i javnih sadržaja, ali i obavezno raspisivanje javnog arhitektonskog konkursa za idejno rešenje za izgradnju stanova i lokala. Njihove ideje oblikovane u nacrt plana detaljne regulacije bile su na ranom javnom uvidu prošle godine, ali do danas planski dokument nije usvojen.

Ali, i pre ikakvih građevinskih radova u ovoj rupi, planovi za nju su već duže trn u oku delu javnosti koji se protivi pretvaranju parka u gradilište. „Ne davimo Beograd” još prošle godine je pokrenuo onlajn peticiju „Za park na Slaviji” ističući da oni smatraju da će ovim planom kvalitet života u ovom delu Beograda biti dodatno smanjen.

Da nije bilo Drugog svetskog rata, možda bi odavno ova lokacija na Slaviji urbanistički i bila rešena i verovatno se ne bi danas zvala Mitićeva rupa. Jer, Vlada Mitić, poznati beogradski trgovac, odlučio je da na uglu Kralja Milana i Beogradske ulice podigne robnu kuću, najvišu zgradu u Beogradu visine 60 metara, sa 14 spratova, po uzoru na nemačke robne kuće. To zdanje bilo je zamišljeno kao svojevrsni vertikalni „trgovački grad”. Projektanti Mitićeve robne kuće, Miladin Prljević i berlinski arhitekta Šafer sa konstruktorom Đorđem Lazarevićem, osmislili su rešenje po ugledu na već izgrađeni terazijski oblakoder – Palatu „Albanija”, sa dodatkom specifične kule sa galerijom – vidikovcem na vrhu građevine. Drugi svetski rat prekinuo je sprovođenje tog projekta. Ovo zemljište posle završetka Drugog svetskog rata komunisti su nacionalizovali, ali je njegov deo u restituciji vraćen potomcima starih vlasnika koji su ga potom prodali.

Posle usvajanja GUP-a iz 1950. otpočela je višedecenijska urbanističko-arhitektonska aktivnost koja je ostavila dublji trag u planskoj dokumentaciji, literaturi i publicistici nego u prostoru.

Mitićeva rupa uređena je u park 2003, ali nikada pre toga od 1935. kada je kafana „Rudničanin” na uglu ulica Kralja Milana i Beogradske postala vlasništvo Mitića nije planirana da bude i ostane park. To je, pre 19 godina, bio iznuđen, ali logičan potez budući da je taj prostor u iščekivanju konačnog uređenja godinama bio devastiran. Poslednji pokušaj da se Mitićeva rupa uredi bio je devedesetih godina prošlog veka kada je postavljen kamen temeljac za zgradu Dafiment banke, ali se od nje odustalo. Tada je demontiran park sa glavnim motivom sunčanog sata, koji su gradske vlasti uredile početkom osamdesetih godina 20. veka.