Piculin udar na Srbiju u službi pritiska oko Kosova i Metohije

Evropski parlament usvojio je izveštaj o Srbiji koji je pripremio hrvatski evroposlanik Tonino Picula, a način na koji je taj dokument predstavljen u delu hrvatskih medija još jednom je pokazao da je u središtu pritisaka na Beograd pitanje takozvanog Kosova.

Portal „Jutarnjeg lista” objavio je tekst pod naslovom da je izglasano „žestoko izvešće o Srbiji”, uz poruku da je Brisel poslao signal u pet država: „Što prije priznajte Kosovo”. U istom tekstu istaknuta je Piculina ocena da je situacija u Srbiji zabrinjavajuća i samo se pogoršava.

Usvajanje izveštaja u Evropskom parlamentu, međutim, nije samo redovna procedura u okviru evropskih integracija Srbije, već i novi politički pritisak na Beograd. U dokumentu se, pored uobičajenih primedbi koje se odnose na vladavinu prava, medije, politički dijalog i spoljnu politiku, ponovo insistira na dijalogu Beograda i Prištine i „pravno obavezujućem sporazumu” koji bi bio zasnovan na međusobnom priznanju.

Ta formulacija u Beogradu se čita kao nastavak politike kojom se od Srbije traži da se odrekne dela svoje teritorije kao cene za nastavak evropskog puta. Zato je i najnoviji medijski nastup iz Zagreba doživljen kao deo šire kampanje protiv predsednika Aleksandra Vučića i državne politike Srbije, koja odbija da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Prištine.

Picula je u martu, predstavljajući nacrt izveštaja pred Odborom za spoljnu politiku Evropskog parlamenta, naveo da je napredak Srbije ka EU zaustavljen i da je stanje u zemlji pogoršano, posebno u oblastima demokratije, vladavine prava i medija. U istom dokumentu Srbija se poziva da jasno pokaže geopolitičku orijentaciju prema EU i da se uskladi sa spoljnom politikom Unije, uključujući sankcije Rusiji.

Politička suština izveštaja, međutim, najvidljivija je upravo u delu koji se tiče Kosova i Metohije. Srbiji se godinama ispostavljaju zahtevi koji se ne odnose samo na reforme, već na strateška državna pitanja: odnos prema Rusiji, Republici Srpskoj i, pre svega, prema južnoj srpskoj pokrajini.

Zbog toga u Beogradu postoji uverenje da su pojačani napadi na Srbiju i predsednika Vučića povezani sa činjenicom da Srbija ne prihvata priznanje takozvanog Kosova. Kampanja koja dolazi iz dela hrvatskih političkih i medijskih krugova dodatno pojačava taj utisak, jer se izveštaj o Srbiji ne predstavlja samo kao evropski dokument, već kao sredstvo pritiska na države koje još nisu priznale Prištinu.

Evropski parlament je i ranije usvajao kritičke rezolucije o Srbiji, ali je ovaj izveštaj dobio posebnu političku težinu jer ga je pripremao Picula, hrvatski poslanik koji je u više navrata iznosio oštre ocene o vlasti u Srbiji. U delu srpske javnosti zbog toga se njegova uloga ne doživljava kao neutralna, već kao nastavak regionalnog političkog obračuna sa Beogradom.

Srbija je više puta ponovila da ostaje na evropskom putu, ali i da neće priznati nezavisnost takozvanog Kosova. Upravo ta pozicija ostaje glavni razlog zbog kojeg se pritisci iz Brisela, Zagreba i dela regionalnih medija sve češće usmeravaju lično na predsednika Vučića i državnu politiku Srbije.