Велика сеоба на југ

Бели медведи се присилно селе у ново пребивалиште на Антарктику, уколико следећих година не буду збринути и сачувани од ишчезнућа у својем вишевековном станишту на Арктику. Суморна климатолошка предвиђања на сва звона најављују отапање вечите ледене пустиње на Земљином географском северу. Да ли ће кудикамо пространија на југу довољно дуго потрајати?

Велики крволочни грабљивци, свикли на артктичку студен, требало би да буду прве животиње које ће људи преселити из једног у други крај света да би их спасили од коначног нестајања. Куцнуо је час одлуке; смањење испуштања угљен-диоксида је од животне важности, ми морамо још нешто да предузмемо, упозорава Џесика Хелман, један од сапотписника утицајног проучавања из минуле године –„Очување биологије”.

Једном оспорена као погрешно замишљена и опасна, велику сеобу угрожених врста научници изнова озбиљно разматрају. И нико се више не чуди: ухваћене у клопку климатских промена и људског истребљења, поједине биљке и животиње заувек нестају стотину пута брже него до сада. Стварна стопа изумирања је, чак, хидаљу пута већа од уобичјане!

Има-нема избора

Последње свеопште уништење забележено је у доба диносаура. Једни заговорници очувања пребацивање називају будаластим подухватом, други казују да – избора нема.

Аустралијски еколог Хју Писингам, потписаник на чланку у чувеном часопису „Сајенс”, сматра да први покушавају прижељкују природу каква је накада била, али то није изводљиво. Иако није сасвим јасан, он је крцат коренитим препорукама: пре коначног измештања ваља подробно изучизи све угрожене врсте на Земљи.

Желећи да подстакне размишљања, Америчко еколошко друштво ће у августу уприличити тродневну расправу на својем годишњем саветовању, уз подсећање да је журба непожељна. Мислим да је пресељење лоша замисао, наглашава биолог Џејсон Маклохлин са Дјук универзитета, један од писаца студије „Очување биологије”, зато што ће милиони насилних врста с добрим намерама пренете у нова боравишта изазвати свакојаке штете.

Осим високе цене и великих невоља приликом премештања, бели медведи ће на јужном полу опустошити постојећи живи свет, неприпремљен за таквог истребљивача. Антарктички пингвини и фоке, на пример, нису прилагођени оваквим сувоземним грабљивцима. За кратко време би потаманили ловину, а после не би имали чиме да се прехране. Врста пред истребљењем коју сви сажаљевају очас постане – злочеста.

Укупап списак угрожених прилично је дугачак – од дивљих свиња у јужним подручјима САД и зебрастих дагњи у Великим језерима до краставих жаба у Аустралији и мунгоса на Хавајима.

Поборници пресељења истичу да треба пажљиво да се одаберу и предвиде последице. Чак и животиње чије је природно обитавалиште уништено или живе – као што је златна жаба из костариканске прашуме – у увелико промењеним подручјима из којих немају куда да утекну.

Некад било топлије

Уколикопоступци за очување не успеју, а докази недвосмилено покажу да су врсте пред неизбежним искорењивањем, нема друге него да се пребацивање на друго место озбиљно размотри. Ни то није, наравно, једини спасоносни излаз. С философског гледишта, забрињавајуће је природу посматрати као зоолошки врт: не спасава се само пар великих ждралова, цели животни простори на Земљи се преуређују, што је веома језиво.

Али прастари крајолици су бесповратно измењени свуда где је људска нога крочила, чак и у средиште џунгле или у најдаље недођије.

Вратимо се главним јунацима – белим медведима: на темељу најсвежијих остатака (фосили) остракода, прадавних малецних љускара, недавно је закључено да је на Антарктику пре 14 милиона година било топлије. У летњим месецима жива у термометрима (иако нису постојали) успињала се 17 Целзијусових степени више! Љускарчићи су живели у језерима, у областима сличним тундрама које у многоме подсећају на данашњу Патагонију.

Отопљење је започело пре око 34 милиона година, на измаку еоцена, када су Антарктик прекривали ледници континенталне величине. Научни чланак који то објашњава објављен је у познатом часопису „Просидингс ов Ројал сосајети (би)”, а потписали су га Алан Ешворт са Универзитета Северна Дакота (САД) и Марк Вилијамс са Универзитета лестер (Велика Британија).

Ko ће беле медведе селити са Антарктика, ако поново отопли за неколико хиљада или милиона година?