Принц ратник у новој улози миротворца

Земље Залива покренуле су посредничку иницијативу за преговорни завршетак рата у Украјини покушавајући да остану неутралне између Москве и Кијева и сачувају добре односе са Западом, посебно Сједињеним Државама.

Украјински рат пореметио је глобална енергетска тржишта и потиснуо преговоре о обнови иранског нуклеарног споразума, а Арапи страхују да би вихор европског рата могао да стигне и до Блиског истока. Руси су појачали борбене операције против опозиционих група на северу Сирије. Плаћеници из групе „Вагнер” враћају се на исток и југ Либије пошто су почетком године били повучени да би се борили у Украјини. Тумачи се да Москва своја војна упоришта у Сирији и Либији жели да искористи како би Западу послала поруке са источних и јужних обода НАТО-а.

Ангажман Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата надовезује се на мисије турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, који је у августу, заједно с УН, испословао споразум о деблокади лука на Црном мору, чиме је омогућен наставак извоза украјинског жита.

Ердоган се у септембру састао с Владимиром Путином током самита Шангајске организације за сарадњу у Узбекистану, а овог месеца на скупу азијских земаља у Казахстану.

Посредничке амбиције потом је, на изненађење многих, показала и Саудијска Арабија, пошто је у септембру у Москви дискретно испословала ослобађање десеторице странаца који су се борили на украјинској страни.

Тврдило се да је иницијатива потекла од престолонаследника Мухамеда бин Салмана, де факто владара Краљевине, који је учврстио своју власт у земљи и постао премијер замењујући остарелог оца, а сада му је превасходни задатак да поправи лични и имиџ земље, тешко нарушен после убиства дисидентског новинара Џамала Хашогија у Истанбулу 2018.

Многи процењују да је понуда посредовања мотивисана тим разлозима, иако принц критике одбацује као „циничне” и каже да је био вођен хуманитарним разлозима. Престолонаследник жели да себе, некадашњег „принца ратника”, свету сада представи као миротворца.

Арапи из Персијског залива процењују да је њихов интерес да имају пријатеље у Русији пошто су заједнички на мети критика вашингтонске администрације због стања демократије и људских права, али не намеравају да окрену леђа Американцима.

Ријад пажљиво вага своје потезе како би сачувао добре односе и с Москвом и с Кијевом. Осудио је у УН руску агресију и дао 400 милиона долара хуманитарне помоћи Украјини, али се одбијањем да повећа продукцију нафте како би се оборила глобална цена озбиљно замерио америчком председнику Џозефу Бајдену, јер је све потезе повлачио у координацији с Русима, без обзира на ривалство око продаје нафте Кини.

Принц је прошле године обишао Залив трагајући за сопственим легитимитетом као лидер региона, али неке од других пет чланица Савета за сарадњу земаља Залива држале су се резервисано.

Абу Даби је ходао по конопцу између нафтних и инвестиционих интереса на Истоку и традиционалног савезништва на Западу, избегавајући да доспе на радаре западних критика и могуће изолације. Емирати су у марту подржали резолуцију осуде руске инвазије, коју су коспонзорисале четири државе региона: Израел, Катар, Кувајт и Турска. Касније су се у Савету безбедности, чији су нестални члан, придружили УН у осуди „илегалних” референдума које је Москва расписала у четири области на истоку Украјине.

Односи Емирата и Русије били су у успону и пре Путинове агресије. Међусобна трговина је само 2020. скочила за 78 процената, а УАЕ су највећи арапски инвеститор у Русији. У Абу Дабију не би волели да изгубе такву позицију, коју украјински рат угрожава.

Председник Емирата шеик Мухамед бин Зајед ел Нахјан више пута је телефоном разговарао с украјинским председником Володимиром Зеленским, а онда је 11. октобра отпутовао за Санкт Петербург на разговоре с Путином и тако се отворено придружио саудијској посредничкој иницијативи.

Путовање се уклапало у „оквир доприноса УАЕ успостављању глобалне и регионалне безбедности и стабилности”, како је пренела државна агенција ВАМ, а шеф Кремља похвално је говорио о улози Емирата у вези с руско-украјинском разменом ратних заробљеника.

У исто време медији су известили о телефонском разговору Зеленског и емира Катара, шеика Тамим бин Хамад ел Танија. Катар има значајно искуство посредовања око рата у Јемену, политичких криза у Либану и Судану, конфликта Еритреје и Џибутија, сукоба између палестинских Фатаха и Хамаса или мировног процеса у Авганистану.

Имајући у виду ривалство Саудијаца и Емираћана против Катара, могуће је да је и то додатно инспирисало принца Салмана и шеика Мухамеда да понуде посредничке услуге.

„Покушаји Абу Дабија и Ријада да помогну хуманитарној ситуацији или да преносе поруке између Запада и Русије тичу се жеље за већим дипломатским утицајем те две земље”, каже Алаа ел Хадиди, бивши египатски амбасадор у Анкари и Москви.

У Ријаду и Абу Дабију не крију амбицију да Залив претворе у Норвешку, земљу која је своју дипломатску тежину подигла посредујући у разним светским конфликтима. У овом времену тешко је очекивати да ће посредници из Турске или Залива довести Русе и Украјинце за преговарачки сто, али остаје широк простор њиховог деловања: избегавање нуклеарног конфликта, нове размене заробљеника, обезбеђивање хуманитарне помоћи угроженим подручјима.