Пандемија „капут”

Пре безмало годину дана лежао сам у ковид болници са маском за кисеоник на лицу. У том периоду, на том месту, однос вакцинисаних и невакцинисаних износио је 50 према 50, мада су медији бесомучно извештавали да су болнице пуне невакцинисаних и неодговорних појединаца који оптерећују здравствени систем земље. Тада сам први пут из епицентра ковид статистике јасно видео како оркестрирано извештавање медија искривљује чињенице што ме је још више учврстило у уверењу да је друштвенополитички оквир пандемије само вешто организована вежба дисциплиновања и обмањивања људи, средство успостављања друштва „нове нормалности” у којем ћемо сви бити срећни (због властитог незнања), а нећемо имати ништа (укључујући властито тело и душу).

Безмало годину дана касније, пандемији се изгледа назире крај. „Нико више не носи маске”, закључује Бајден и у маниру искусног епидемиолога проглашава крај короне у САД. Уосталом, стишавање ковид хистерије и престанак агресивног заговарања вакцинације корпоративним цепивима заиста говори да је пандемија „капут”? Тајминг се сасвим случајно поклопио са предвиђањем Била Гејтса о завршетку ковид кризе. Сећате се, реч је о магнату, члану екипе из Силицијумске долине, који је оптуживан да убацује чипове у вакцине. Премда, нејасно је због чега би он то чинио када ће чиповање на дневни ред доћи редовним путем уз неопходне предуслове – уклaњање права на слободу избора и маргинализовање уставних аката држава, на чему се иначе увелико ради протеклих година? Управо због тога не смемо заборавити друштвенополитички контекст пандемије! Поготово јер је намера глобалних координатора друштвених трендова успостављање рутине некритичког прелажења с теме на тему, како би људи олако заборављали шта им се дешавало и бавили се последицама, а не узроцима друштвених појава.

Циљеви оваквог наума обухватају: релативизовање и оправдавање поступака који су нанели озбиљну штету грађанима (дискриминисање и стигматизовање људи, надзирање њиховог кретања, негирање права појединца на физички интегритет...), ослобађање од одговорности покретача и реализатора поменутих поступака (СЗО, владе, фармацеутске компаније, њихови лобисти, кризни штабови, несавесни лекари), измештање последица пандемије унутар координата новоуспостављене кризе (инфлација, поскупљење намирница), гушење критичког промишљања стварности (увођење табу тема попут присилне вакцинације...), скретање пажње са планетарне трансформације друштвених односа (пласирање бесмислених теорија завере у циљу скретања пажње са закулисних политика...)

На пример, бесмислено и тенденциозно повезивање вакцина са Гејтсовим чиповима или 5Г мрежом имало је у почетку функцију дискредитовања сваке смислене критике друштвенопoлитичког контекста пандемије пре свега с аспекта сужавања људских слобода и права, посебно критике употребе недовољно испитаних вакцина и присилне вакцинације (али и функцију скретања пажње са недовољно испитане 5Г мреже). Логика је следећа – уколико се противите присилној вакцинацији онда сте наивчине које верују да Гејтс убацује чипове у вакцине. Ако изражавате аргументовану сумњу у нешкодљивост 5Г мреже онда сте незналице које тврде да поменута мрежа шири корону. А свакако сте у оба случаја антиваксери који верују да је Земља равна плоча.

Крајња последица ове „ниђе везе” тактике стигматизовања људи јесте онемогућавање критичког промишљања без чега је тешко замислити истински демократско друштво. Проблем је, међутим, што се са оваквим подметaњима не престаје. Ерго, као почетна етапа у нехуманом преобликовању света, пандемија је нанела озбиљну штету човечанству оставивши за собом репресивне репове који ће се (уколико нешто не предузмемо) и убудуће вући и шибати нас до изнемоглости. Тако су се током пандемије многе назовидемократске државе латиле репресивних мера, заводиле ванредна стања, уводиле полицијске сате, закључавале читава друштва, надзирале и делиле грађане на подобне и неподобне и на тај начин гушиле основне слободе људи и достојанство појединаца. И све то, обратите пажњу, ради добробити грађана.

Е сад, можда и прогутамо овај ненадани хуманизам који тера сузе радоснице на очи, али није потребна претерана социолошка машта да би се предвиделе злоупотребе поменутих праксa у будућности. Наиме, онај ко има моћ да изазове кризу такође поседује моћ да утиче на увођење ванредних и других опскурних мера како би ту исту кризу „решио” у сопствену корист. Другим речима, ако је поседницима  глобалне моћи познато да се искључиво услед пандемије могу легално поигравати људима, шта их онда уопште спречава да изазову пандемију и заведу неку врсту здравствене диктатуре како би сузили људске слободе и на дуже стазе онемогућили побуне против система.

У том смислу треба да забрине позиционирање појединих глобалних организација и неформалних група изнад демократски изабраних влада, али и пристанак изабраних представника грађана на улогу локалних експозитура за прослеђивање глобалних директива. Сетићемо се да су поједине владе током пандемије уводиле обавезну вакцинацију кршећи Међународни пакт о грађанским и политичким правима усвојен у Уједињеним нацијама средином 20. века, што упућује на њихово проблематично схватање културе људских права али и на слабост УН као гаранта неповредивости декларација о људским слободама. Неке владе су налагале блокирање банковних рачуна грађана који су протестовали против присилне вакцинације, али и одобравале да се људима стављају специјалне наруквице уз строго надзирање њиховог кретања.

Застрашујућа чињеница да су овакви поступци пролазили у западним друштвима која с поносом истичу слободарске вредности, јасно указује да нешто није како треба. Јер наведени поступци криминализовања грађана обесмишљавају суштину демократије али и наговештавају тоталитарне методе којима ће се „демократски” системи убудуће обрачунавати са мислећим појединцима и грађанским протестима. Управо због тога у својим текстовима упорно подсећам читаоце на друштвенополитички оквир пандемије, како нас заборав све заједно не би одвукао у дефетизам и комфорно ропство. Понајмање у осећај лажне среће због почетка краја пандемије која тренутно преузима друге, много опскурније облике.

Социолог