Зашто Учитељски факултет мења име

Цене издавања диплома Универзитета у Београду повећаће се за 40 одсто, одлучено је на јучерашњој седници Савета, одржаној у Ректорату. Како је за наш лист појаснила проф. др Зорица Вујић, проректорка за финансије УБ, то значи да ће издавање дипломе за основне и мастер студије, уместо ранијих 5.000 динара, студенте нашег највећег универзитета коштати 7.000 динара. Нагласила је да цене нису мењане 12 година.

Ово поскупљење одлагали су, каже, годину и по дана, а дошло је као последица увећања цене штампања диплома у Заводу за израду новчаница и кованог новца од 50 одсто. Чланови Савета једногласно су прихватили усклађивање Статута УБ са Законом о високом образовању, усмерено на законске измене које се односе на Православни богословски факултет, које је претходно усвојио Сенат. Против тога је јуче глас једино подигао проф. др Александар Поповић, председник Савета.

– Ово решење је дубоко погрешно, па је и закон противуставан – подвукао је Поповић.

Ректор проф. др Владан Ђокић изнео је предлог Наставно-научног већа Учитељског факултета, који је, каже, једногласно усвојен на проширеном ректорском колегијуму, да ова чланица УБ промени име у Факултет за образовање учитеља и васпитача. Чланови Савета једногласно су то аминовали, а образложење за промену назива факултета је у „застарелости појединих појмова и занимања”. Остало је да нови назив усвоји Влада Србије.

Савет је изгласао и укидање већине центара Универзитета у Београду, па их је, уместо ранијих 13, остало четири: Рачунарски центар, Центар за развој каријере и саветовање студената, Франкофони центар за универзитетску успешност и Заједнички центар Јапан–Србија за промоцију науке и технологије. Некадашња проректорка за наставу, проф. др Нада Ковачевић са Фармацеутског факултета, нагласила је да је чињеница да су многи од центара основани због спровођења пројеката, какав је био Темпус, али да је универзитет могао да буде много бољи са њима да су их ваљано искористили.

Професор Поповић је за наш лист појаснио да је техничка одлука да неки центри који уопште не раде, или раде смањеним капацитетом, буду прегруписани или укинути. Ово је била последња седница у овом сазиву за универзитетски део Савета УБ и 26. новембра врховни орган руковођења универзитетом требало би да добије нове чланове и председника. Зато се Александар Поповић пред крај мандата захвалио члановима Савета на сарадњи и тренуцима када су се слагали, а нарочито оним у којима се баш и нису усагласили.

– Што се тиче реституције имовине УБ питајте премијерку Брнабић што Влада Србије ништа не ради по том питању годину и по дана. Ми смо припремили закон за њено спровођење. Од 86 ради 11 задужбина. Универзитету би требало да се врати енормно велика имовина, али смо свесни да је то немогуће, већ треба повратити оно што је реално могуће, друштвено и државно оправдано, а да се не направи штета икоме. И да се види шта је нека врста формалног задовољења за оно што не може да се врати, а све у сврху тога да се обезбеде средства да се више деце образује, поготову оне чији родитељи не могу то да им приуште, да бисмо на крају са њима имали већу и бољу државу. Циљ реституције имовине универзитета је то да Србија буде боља држава, и биће ако талентованој деци пружимо боље образовање – истакао је Поповић.