Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто Учитељски факултет мења име

Савет универзитета подржао одлуку наставно-научног већа ове образовне установе да постане Факултет за образовање учитеља и васпитача. – Поскупело издавање диплома
Фото Д.Ј. Стаменковић

Цене издавања диплома Универзитета у Београду повећаће се за 40 одсто, одлучено је на јучерашњој седници Савета, одржаној у Ректорату. Како је за наш лист појаснила проф. др Зорица Вујић, проректорка за финансије УБ, то значи да ће издавање дипломе за основне и мастер студије, уместо ранијих 5.000 динара, студенте нашег највећег универзитета коштати 7.000 динара. Нагласила је да цене нису мењане 12 година.

Ово поскупљење одлагали су, каже, годину и по дана, а дошло је као последица увећања цене штампања диплома у Заводу за израду новчаница и кованог новца од 50 одсто. Чланови Савета једногласно су прихватили усклађивање Статута УБ са Законом о високом образовању, усмерено на законске измене које се односе на Православни богословски факултет, које је претходно усвојио Сенат. Против тога је јуче глас једино подигао проф. др Александар Поповић, председник Савета.

– Ово решење је дубоко погрешно, па је и закон противуставан – подвукао је Поповић.

Ректор проф. др Владан Ђокић изнео је предлог Наставно-научног већа Учитељског факултета, који је, каже, једногласно усвојен на проширеном ректорском колегијуму, да ова чланица УБ промени име у Факултет за образовање учитеља и васпитача. Чланови Савета једногласно су то аминовали, а образложење за промену назива факултета је у „застарелости појединих појмова и занимања”. Остало је да нови назив усвоји Влада Србије.

Савет је изгласао и укидање већине центара Универзитета у Београду, па их је, уместо ранијих 13, остало четири: Рачунарски центар, Центар за развој каријере и саветовање студената, Франкофони центар за универзитетску успешност и Заједнички центар Јапан–Србија за промоцију науке и технологије. Некадашња проректорка за наставу, проф. др Нада Ковачевић са Фармацеутског факултета, нагласила је да је чињеница да су многи од центара основани због спровођења пројеката, какав је био Темпус, али да је универзитет могао да буде много бољи са њима да су их ваљано искористили.

Професор Поповић је за наш лист појаснио да је техничка одлука да неки центри који уопште не раде, или раде смањеним капацитетом, буду прегруписани или укинути. Ово је била последња седница у овом сазиву за универзитетски део Савета УБ и 26. новембра врховни орган руковођења универзитетом требало би да добије нове чланове и председника. Зато се Александар Поповић пред крај мандата захвалио члановима Савета на сарадњи и тренуцима када су се слагали, а нарочито оним у којима се баш и нису усагласили.

– Што се тиче реституције имовине УБ питајте премијерку Брнабић што Влада Србије ништа не ради по том питању годину и по дана. Ми смо припремили закон за њено спровођење. Од 86 ради 11 задужбина. Универзитету би требало да се врати енормно велика имовина, али смо свесни да је то немогуће, већ треба повратити оно што је реално могуће, друштвено и државно оправдано, а да се не направи штета икоме. И да се види шта је нека врста формалног задовољења за оно што не може да се врати, а све у сврху тога да се обезбеде средства да се више деце образује, поготову оне чији родитељи не могу то да им приуште, да бисмо на крају са њима имали већу и бољу државу. Циљ реституције имовине универзитета је то да Србија буде боља држава, и биће ако талентованој деци пружимо боље образовање – истакао је Поповић. 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Haračlije, gore od Turaka
Izdavanje diplome može da košta i 70.000 dinara, samo treba da bude fiskalizovano, što zanači da usluga mora da bude fakturisana- definisana realnim troškovima izrade, a ne samo napomenom da je uvećana cena štampanja u Zavodu za izradu novčanica. Studentima koji se samofinansiraju troškovi izdavanja diplome treba da budu obuhvaćeni plaćanjem školarine, a studentima koji se finansiraju iz državnog budžeta, troškove izdavanja diplome treba da fakturiše fakultet, naravno na Budžet Republike Srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.