У 2023. стране компаније биће обазривије приликом улагања

Стране компаније реализоваће у Србији инвестиције које су планиране, али ће догодине бити знатно обазривије у погледу улагања и нових запошљавања. Најбољи лек за излазак из кризе је спровођење реформи, јер ће то са једне стране да ублажи ефекте кризе, а са друге да направи што бољу стартну позицију за државу и друштво након завршетка кризе, каже Стефан Лазаревић, председник Управног одбора Америчке привредне коморе.

Шта привреда очекује од нове владе Србије и на којим конкретно реформама инсистира Америчка комора?

Предлажемо наставак дигиталне трансформације, реализацију зелене агенде, која подразумева еколошки чисту и енергетски ефикасну Србију, реформу и унапређење здравственог система и наставак регионалних интеграција кроз пројекте као што је „Отворени Балкан”, али са крајњим циљем даљег придруживања Србије ЕУ. Ови приоритети осим што уводе иновације и подстичу нове инвестиције, модернизују друштво и помажу да Србија постане стабилније место за развој бизниса.

Дигитализација је била у средишту претходне владе. У ком правцу тај процес треба даље да се развија?

Премијерка Ана Брнабић доста је урадила на пољу дигиталне трансформације и мислим да је прва фаза успешно завршена, али сада треба прећи на другу. То подразумева решења за привреду и државу која ће учинити систем државне управе ефикаснијим, олакшати пословање привреде и подршку иницијативама које би од Србије могле да направе регионални центар за иновације усредсређен на блокчејн технологију, вештачку интелигенцију и биоинжењеринг. Суштина дигиталне трансформације треба да буде да се она спроводи на поуздан и безбедан начин, што значи да се користе најсавременији принципи информационе безбедности.

Премијерка је у експозеу рекла да је приоритет нове владе енергетика. Како обезбедити сигурно снабдевање енергентима?

Када причамо о енергетској ефикасности, имајући у виду тренутну кризу, приоритет је обезбедити довољну количину енергената за функционисање привреде, али и друштва у целини. Треба наставити са улагањем у енергетску инфраструктуру и диверзификацију извора снабдевања енергијом, како не бисмо зависили само од једног енергента. Да би се постигла независност у енергетском смислу треба наставити са уређивањем регулаторног оквира, доношењем подзаконских аката, стратешких и планских докумената, чиме би се подстакао развој пројеката обновљивих извора енергије.

Шта је алтернатива за руски гас?

Диверзификација извора електричне енергије. Ја на то гледам овако: имамо и гас и угаљ и обновљиве изворе енергије. Једноставно треба успоставити баланс, радити на инвестицијама и направити што ефикаснији и независнији систем за функционисање, односно обогатити енергетски микс. Ситуација није лака и битно је да то буде тема за размишљање и проналажење правог пута.

Које реформе у здравству предлажете?

Хитно треба да се мења Закон о лековима и медицинским средствима. Потребно је успоставити бољу синергију између јавног и приватног здравственог система јер би то највише користило грађанима. Такође, треба наставити са модернизацијом здравственог система кроз дигитализацију.

Светска банка је за Србију задржала пројекцију привредног раста од 3,2 одсто у овој године. Пре рата у Украјини очекиван је раст од 4,5 процената. Како ће привреда пребродити ову годину и са којим изазовима ће се суочити 2023?

Следећа година биће изазовна и те изазове већ сада уочавамо. Имамо рат у Украјини, инфлацију, проблем у ланцима снабдевања и енергетску кризу. Пандемија је још присутна и те како утиче на организацију пословања у одређеним секторима. Једини начин да се ти изазови преброде је наставак реформи.

Да ли ваше чланице најављују одустајање од нових инвестиција или проширења постојећег пословања и да ли планирају да смањују број запослених?

У последњих неколико недеља једна америчка високотехнолошка компанија започела је рад у Србији, а пре неколико дана друга америчка фирма проширила је своје пословање овде. То су позитивни примери да се привредна активност и даље дешава и да инвеститори Србију виде као добро место за улагање. Управо смо завршили истраживање међу нашим чланицама, које тек треба да објавимо. Компаније су се изјасниле да ће у 2023. бити обазривије када је реч о новим пројектима. Оно што охрабрује јесте то да ће инвестиције у редовно пословање бити настављене што говори у прилог чињеници да ће фирме и даље улагати како би биле спремне да, када се стабилизују глобалне прилике, наставе тамо где су стале. То је уједно назнака да се не предвиђа смањивање броја запослених.

Европски и ваневропски капитал углавном долази у Србију јер смо виђени као предворје ЕУ. Да ли очекујете да ће се страни капитал повући ако не уведемо санкције Русији?

Компаније долазе у Србију због талентованих људи, који говоре више страних језика, имају добру радну етику и спремни су да уче. Други разлог је добра ИТ и телекомуникациона инфраструктура. Трећи стабилна пореска политика. У анкети међу нашим чланством уверили смо се да је све веће задовољство пореском политиком, која се спроводи, што је велики плус за Владу Србије и надам се да ће наставити са тим трендом. Четврти разлог је политичка стабилност. То је важно страним инвеститорима када долазе и улажу на било које тржиште, па и у Србији. Политичка стабилност огледа се у чињеници да је наша земља кандидат за чланство у ЕУ и да своју регулативу и политику прилагођава и усклађује са ЕУ кроз процес придруживања. На влади је да у наредном периоду дефинише начин како ће ту политичку стабилност, као један битан параметар за привлачење инвеститора, да одржи, а она се огледа у наставку европског пута за који сам прилично убеђен да ће и ова влада форсирати.

Америчке компаније су ове године инвестирале 56,7 милиона евра, што је вишеструко мање у поређењу са инвестицијама из ЕУ и Кине. Шта је препрека да се више инвестира у Србији?

У последњих 20 година америчке компаније су уложиле више од четири милијарде долара у Србији и овде запошљавају око 20.000 радника. Посебно нас радује да у последње време постоји све веће интересовање из ИТ сектора, високих технологија и енергетике за инвестиције у Србији. Понекад се нашалим и кажем да то није чудо јер најбоља веза између Србије и Америке су Пупин и Тесла, који симболизују области високе технологије и енергетике. Потребно је да се више ради на информисаности компанија које долазе из Америке. Покушавамо да разним акцијама допринесемо побољшању те слике и боље обавештености око начина пословања у Србији. Већ следеће недеље ћемо имати у Београду регионални састанак америчких привредних комора, где ћемо разговарати са потенцијалним улагачима из САД око услова пословања у региону. Природно је да земље из Европе имају доста инвеститора присутних овде, али у данашње време близина није главни разлог, већ битну улогу игра информисаност улагача о условима пословања и на томе треба доста да радимо.

Шта кажете инвеститорима када вас питају какво је пословно окружење у Србији?

У прошлости је Дуинг бизнис листа Светске банке била битан параметар у оцењивању услова рада на неком тржишту. Данас је главни подстрек за инвеститоре напредак на пољу европских интеграција. То их охрабрује да улажу у Србији, коју виде као најбоље место за инвестирање у региону.

Маријана Авакумовић