Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почела истрага за несрећу у руднику „Соко”

Основно тужилаштво у Алексинцу на основу кривичне пријаве Министарства за рударство и енергетику води поступак против 14 особа Рудари рудника „Соко” после несреће
Почела истрага за несрећу у руднику „Соко”
(Фото: Бета/МРЕ Зоран Петровић)

Ниш – Евентуална кривица и одговорност за тешку рударску несрећу, која се догодила у зору 1. априла ове године у јами рудника „Соко” код Сокобање, у којој је осам рудара из Алексинца и околине погинуло, а њих 20 теже и лакше повређено, требало би да буде утврђена. У алексиначком Основном јавном тужилаштву (ОЈТ) покренут је предистражни поступак по кривичној пријави Министарства рударства и енергетике (МРЕ) поднетој против 14 особа.

Како је речено за „Политику”, ово министарство је 18. августа поднело пријаву због несреће Вишем јавном тужилаштву у Нишу, које је, како је за наш лист нагласила Борица Митић, виши тужилац у Нишу, проследило ОЈТ у Алексинцу као надлежном за поступање.

Према нашим сазнањима, у предистражном процесу у алексиначком тужилаштву, биће проверени наводи из кривичне пријаве и спровешће се поступак утврђивања доказа о евентуалној кривици и одговорности појединаца или више људи за трагедију која се догодила пре седам месеци. Очекују се саслушања одређених особа, осумњичених или сведока, како би се сазнала истина о томе шта се десило у јами рудника „Соко” пред крај треће смене, у зору 1. априла.

Тог јутра, дубоко под земљом сокобањског рудника смртно су страдали Ненад Тривунац (37) из алексиначког села Суботинац, Дарко Златковић (43) из Алексинца, Радован Грујић (47) из Житковца, Бранко Чокорило (56) из Бобовишта, Бојан Стајић (34) са Алексиначких Рудника, Братислав Живковић (59) из Јасења код Алексинца, Бранислав Златановић (55) из села Радовница у општини Трговиште код Врања и, најмлађи Петар Петровић (31) из Сокобање, сви чланови „Алексиначке рударске бригаде”, из које је још 20 рудара теже и лакше повређено.

Пре ове најновије одлуке о покретању предистражног поступка у ОЈТ у Алексинцу, 27. јула ове године одмах након завршетка истраге о несрећи у руднику „Соко”, саопштено је да нема основа за било чије кривично гоњење због евентуалне одговорности за смрт и страдање алексиначких рудара. Након револта породица настрадалих, Министарство за рударство и енергетику Србије је 18. августа поднело и предало кривичну пријаву ВЈТ у Нишу против 14 особа због кривичног дела против опште сигурности људи и имовине. Јованка Атанацковић, државна секретарка Министарства рударства и енергетике, рекла је тада да се сматра да су осумњичени одговорни за извршење овог тешког дела.

У образложењу пријаве наведено је да се верује да је 14 особа (мада ни тада, ни сада ниједно име од осумњичених није саопштено и поменуто, прим. аут.), одговорно јер се извођење радова у руднику „Соко” обављало на основу неисправне и неважеће документације, као и за нечињење или чињење супротно прописима у тренутку када се несреће у јами догодила.

Наглашено је да постоје индиције да су одговорни и осумњичени наручили израду техничког рударског пројекта на основу допунског и главног пројекта за које нису имали одобрења ресорног министарства или су она истекла. Додато је и да је обављена техничка контрола која није проверила све чињенице и која је утврдила да одобрења постоје, иако их није било.

Из Министарства рударства и енергетике тужилаштву су поред пријаве предате и све информације са документацијом и аудио-записима којим је МРЕ располагало о несрећи у руднику „Соко”, укључујући и записник рударске инспекције. Затражено је да се још једном испитају све околности како би се утврдила истина о несрећи. У овом министарству је 18. августа речено и да је МРЕ о садржају кривичне пријаве, којом је обухваћено 14 особа информисало и Републичко јавно тужилаштво у Београду, јер се, посебно је наглашено, сматра да највише државне инстанце треба да испитају све чињенице.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.