Америка пркоси ММФ-у и Светској банци

Одвојена упозорења ММФ-а и Светске банке, забринути сигнали с међународних берзи енергената и отворене претње Москве да ће узвратити, још не утичу на одлуку Америке да групација Г7 ускоро (пре 5. децембра) уведе „плафон” цени руске нафте на светском тржишту.

Званични Вашингтон демантовао је јуче извештај „Блумберга” да „Бајденов тим прерађује план за увођење ограничења цени руских барела због берзанског негодовања”.

„Бела кућа и администрација остају на курсу увођења ефективног, снажног ограничења цене руске нафте у сарадњи с Г7 и другим партнерима. То је најефикаснији начин да се обезбеди наставак дотока нафте на тржиште по нижим ценама и зада јак ударац Путиновим приходима којима финансира свој рат”, навела је јуче у саопштењу за јавност Адријен Вотсон, портпарол Савета за националну безбедност Беле куће.

У међувремену, идеју о глобалном „картелу купаца” енергената, који би, „незадовољни” устројством светског тржишта енергената након избијања сукоба у Украјини, преобликовали правила купопродаје барела, први је истакао бивши премијер Италије Марио Драги – у мају у Вашингтону. „Цене (нафте у Америци и гаса у Европи) немају никакве везе с понудом и тражњом”, пренео је својевремено лондонски „Фајненшал тајмс” изјаву Драгија након разговора с Џозефом Бајденом, председником САД. Одлучност Вашингтона да доведе Запад (у овом тренутку у формацији „Г7 плус Аустралија”) у позицију „картела купаца”, који настоји да одлучује о профилу купопродаје руских енергената, у директном је судару с најновијим, одвојеним упозорењима ММФ-а и Светске банке да је реч о ризичним потезима.

Водеће финансијске институције Запада, берзански експерти, купци са Истока и званична Москва од пролетос на разне начине упозоравају политичке престонице Запада да овим иницијативама потенцијално себе гурају у велике трошкове и енергетску самоизолацију непредвидивих размера и последица.

Поводом амбиције Брисела да пре ове зиме уведе „привремено” ограничење цена енергената из увоза, Кристалина Георгијева, извршни директор ММФ-а, упозорила је недавно ЕУ: „Немојте то да радите!”

Управо ту меру захтева 15 чланица ЕУ, док јој се отворено противи мања група држава, предвођена Немачком и Холандијом. Према Георгијевој, све државе требало би да буду на опрезу да мере које спроводе у овој „првој глобалној енергетској кризи” (оцена Међународне агенције за енергију) не поведу ка „неодрживим расходима за државне благајне” (у облику ограничења извора снабдевања, субвенција и других мера заштите потрошача и привреде).

У међувремену, Светска банка је ове седмице оценила да иницијатива увођења ограничења цене руске нафте одводи њене протагонисте на „непознати терен”, који не води замишљеном циљу, ако земље у развоју, посебно водећи тамошњи потрошачи црног злата, не пристану да сарађују. Како ствари сада стоје, Кина, Индија и Турска, све издашнији купци руске нафте, мање-више отворено су одбиле да поводом „рампе” сарађују са САД и Г7.

ЕУ је на озбиљним искушењима да обједини чланство у настојањима да брзо, пре зиме, уведе плафон цене природног гаса (руског и других). Средином ове седмице Кадри Симсон, европски комесар за енергетику, најавила је да би „ЕУ могла наредне зиме да уведе ограничење цене гаса у набавци, али само ако државе чланице дају Бриселу такав мандат”, пренео је бриселски портал „Еурактив”. Такво ограничење било би „мера из крајње нужде”, прецизирала је Симсонова.

Колико ће Вашингтон и Брисел залећи да до 5. децембра реализују своју громогласно најављену иницијативу за западно калибрирање извоза руске нафте (а за њом нафтних деривата и гаса), остаје да се види. Москва тим поводом делује спремна на сучељавање.

„Ограничавање цене је атак на берзанске законе и суверенитет извозника ресурса”, упозорио је јуче из Бакуа Игор Сечин, шеф „Росњефта”. Увођење плафона цени руских енергената могло би с његовим творцима вратити као бумеранг, оценио је Александер Новак, заменик руског премијера, након одлуке ОПЕК-а плус да производњу нафте у децембру снизи за неочекиваних два милиона барела дневно.