Рупел прети Загребу

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 15. августа – Судећи према најновијој размени дипломатске ватре између Љубљане и Загреба, ни ово лето неће проћи мирно што се тиче седамнаестогодишњег спорења Словеније и Хрватске око разграничења на копну и мору. Хрватско министарство за спољне и европске послове саопштило је у среду по подне да „мора да се одазове” на речи шефа словеначке дипломатије Димитрија Рупела који је дан раније казао да пограничне међусобице са Хрватском морају бити решене уочи уласка суседне државе у Европску унију. Рупел је запретио да ће Словенија у супротном тешко пристати да ратификује хрватски приступни споразум са Унијом.

Колеге из Загреба вратиле су Рупелу лоптицу уз упозорење да билатерални проблеми не смеју да утичу на преговоре о приступању ЕУ, у супротном би такво повезивање уласка Хрватске у Унију са моделом разграничења који диктира службена Љубљана „могло дугорочно да утиче на односе између две државе и народа”. Рупелово уцењивање није у духу Европске уније, тврди званични Загреб, уверен да „билатерална питања не смеју да утичу на преговоре неке државе”, у супротном би „таква одлука о условљавању решавања отворених питања била преседан који би могао дугорочно да утиче на све односе између две државе и народа”.

Ово није прво такво упозорење одапето из Загреба пут Љубљане, јер је почетком године председник Хрватске Стјепан Месић рекао да ће пријатељски односи између Словеније и Хрватске отићи у катастрофалном правцу ако Словенија блокира Хрватској улазак у ЕУ. Такав потез Словеније би, према Месићу, изазвао застој у хрватском напретку ка ЕУ не за годину или две, већ много дужи. „Да ли би то продубило пријатељство”, упитао се тада Месић у драматичном тону, и затим самом себи одговорио да би „резултат био катастрофалан”.

Министарство спољних послова Хрватске поручило је суседима преко свог сајта да има поверење „у рад међудржавне комисије која је основана после састанка два премијера (Јанеза Јанше и Иве Санадера) на Бледу 2007”, о чему су на последњем састанку на Брду код Крања разговарали Јандроковић и Рупел. Хрватска понавља „спремност да отворено питање границе реши независни међународни правосудни орган”, што Словенија одбацује у страху да би прошла лошије него што очекује. И док хрватска влада тврди да жели да „сва отворена питања реши у духу добросуседства и сарадње” и позива МСП Словеније да „на исти начин третира те процесе, избегавајући могуће инциденте”, загребачки медији цитирају најновију Рупелову изјаву о свега две-три године које остају „Загребу да приведе то питање (границе) крају”, а „Јутарњи лист” алармира читаоце насловом – „Ултиматум за улазак у ЕУ”.

Хрватски државни врх прегрејане Рупелове речи и претње словеначких политичких првака да ће затражити да се у Словенији распише референдум о уласку Хрватске у Унију тумачи почетком вруће предизборне кампање у Словенији, због чега „нико не жели да одустане од тврдих националистичких ставова”. Министар Рупел је на „високе тонове”, којима је Загреб одговорио на његову изјаву од уторка, одговорио новом изјавом за јавност под насловом „Објашњење хрватском МСП” у којој понавља да би „питање границе морало бити решено за две-три године”, дакле пре уласка Хрватске у ЕУ. МСП Словеније се позива на „препоруке ЕУ”, јер је ЕУ за државе кандидате „прописала уређена погранична питања са комшијама”.

„Ваљда Загреб не намерава да то питање развуче ad calendas Graecas?”, дакле „у недоглед”, упитао се Рупелов портпарол поводом реакције пристигле из хрватског МСП-а, подсетивши да ЕУ за „кандидате тражи не само добросуседске односе и уређено питање границе са суседним државама”, већ да је ЕУ Хрватској у „склопу фебруарског Савета ЕУ изричито међу кључне приоритете приближавања ЕУ” навела и позив да пожури са коначним решењем „отворених двостраних питања, а посебно питања границе са Словенијом, Србијом, Црном Гором и Босном и Херцеговином”.