Караџићи осуђени на „грађанску смрт”

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 15. августа – Све оно што је незамисливо у савременим демократским друштвима могуће је – захваљујући одлукама високих представника – у Босни и Херцеговини. Ово је за наш лист изјавио бањалучки адвокат Миљкан Пуцар, коментаришући чињеницу да се ни после хапшења и пребацивања у Хаг др Радована Караџића није променио статус лица која су, као његове наводне помагаче, високи представници довели у стање „грађанске смрти”. „Под појмом 'грађанске смрти' подразумева се одузимање одређених људских права која су заштићена не само домаћим законодавством него и међународним конвенцијама. У свим демократским правом уређеним друштвима је прецизно одређен поступак у којем неко може да остане без одређеног права. Само у БиХ је то могуће учинити и одлукама високог представника, против којих се не могу водити спорови пред домаћим и међународним судовима”, објаснио је Пуцар.

На најжешћем удару високих представника, међународних мировних снага и НАТО-а је поготово породица бившег председника Републике Српске – супруга Љиља, кћерка Соња и син Саша, чије су стамбене и пословне просторије претресане 13 пута. Њима су пре пет година, одлуком тадашњег високог представника Педија Ешдауна, замрзнути сви рачуни у банкама, онемогућено им је да раде у јавним установама, да се кандидују на изборима...

Осим тога, први заменик високог представника међународне заједнице у БиХ амерички дипломата Рафи Грегорјан је јуче најавио да ће Караџићи бити кривично гоњени. Он је Ројтерсу рекао да ће Караџићева породица морати да се суочи са последицама зато што му је помагала да се крије. Уз то, Грегорјан се упитао како је могуће да су Караџићи живели, одлазили на море, путовали у Београд и Црну Гору када су им пре пет година замрзнути рачуни и када нису били запослени? Такође, констатовао је да су Караџићи увек имали новца, чије порекло нису могли да објасне.

Супруга и кћерка др Радована Караџића нису данас одговарале на телефонске позиве, тако да од њих нисмо успели да добијемо коментар Грегорјанове изјаве. Међутим, према нашим сазнањима, од свих Караџића запослена је једино супруга Саше Караџића. Караџићи су, тврде наши извори, живели углавном од помоћи родбине и пријатеља, чији идентитет не желе да открију да их не би довели у неугодну позицију.

Осврћући се на праксу коју су у БиХ увели високи представници, професор на „Апеирон универзитету” у Бањалуци др Мирослав Микеш је за наш лист рекао да је у свим овим случајевима реч о „одузимању основних људских права”. „Свим лицима која су се нашла под санкцијама високих представника као наводни помагачи хашких бегунаца ускраћено је право да учествују у поступку који је вођен против њих. Дакле, њима нису предочени докази који их терете, нису могли да одговоре на њих и да на првостепену одлуку уложе жалбу. За њих нису важиле одредбе Европске конвенције о људским правима и основним слободама, поготово у делу који им гарантује право на фер и правичан поступак”, нагласио је др Микеш.

Бивши министар финансија Републике Српске Миленко Врачар је пре нешто више од пет година смењен и стављен на „црну листу”. И њему су замрзнути рачуни у банкама, забрањен му је рад у јавним установама и кандидовање на изборима. „Никад ме нико није позвао на саслушање, нити ми је пружена прилика да докажем да нисам у мрежи помагача Радована Караџића. Писао сам бившем високом представнику Педију Ешдауну и тражио да изда налог надлежним органима да ме ухапсе и да тако добијем прилику да докажем да сам невин. Обраћао сам се и Мирославу Лајчаку. Уместо њега, одговорио ми је шеф Одељења за правна питања Едуард Ауст. Навео је да су 'помно размотрили све факторе и релевантне чињенице' које доказују да сам пружао помоћ Радовану Караџићу. Ако је тако, зашто нисам ухапшен и осуђен за, како они то кажу, ометање правде”, рекао нам је Врачар.

Према његовој процени, многи су смењени и стављени на „црне листе” због тога што су о одређеним питањима, као што је укидање ентитетских царина, мислили другачије од представника међународне заједнице и тако јој кварили планове за уставноправно преуређење, односно централизацију БиХ.