Стрес иде уз пендрек

Занимања полицијских службеника, ватрогасаца и затворских чувара проглашена су од Светске здравствене организације и Међународне организације рада као најстреснија. Друго место на топ листи стресних професија заузима помоћно медицинско особље – медицинске сестре и техничари, на трећем месту су запослени у образовању, за њима следе новинари, а након представника седме силе стресу су највише изложени службеници у државним институцијама.

– У најстресније професије спадају послови хирурга, пилота, менаџера и спортских тренера, али и послови у области односа са јавношћу. И то пре свега „захваљујући” међуљудској комуникацији, која је бременита проблемима и која је „друго име” новинарског, менаџерског и маркетиншког посла. А они који су по службеној дужности обавезни да помогну да се изборимо са стресом и његовим последицама – ништа мање нису инфицирани стресом. Наиме, утврђено је да чак и лекари (и то на челу са психијатрима) спадају у групу особа „изузетно изложених стресу” – објашњава Јована Антонијевић, психолог и психотерапеут.

У прилог овој тези илустративно сведоче резултати испитивања задовољства запослених у државним здравственим установама, које је у току протекле године спровео Институт за јавно здравље и који су показали да чак 61 одсто запослених осећа да је често под стресом.

– Изузетно опасне професије носе са собом велику дозу стреса, али су веома стресне и оне професије у којима свакодневно морате да комуницирате са великим бројем људи, јер је интерперсонална комуникација најбоља „дијета” за стањивање нерава. Уз то, веома су стресне и оне професије где су људи приморани да буду љубазни – ту спадају сва радна места у којима се комуницира са странкама. Раскорак између социјалне љубазности и емотивног стања у коме се налази особа може да буде веома стресан, објашњава Антонијевић.

Она подсећа на једноставну психолошку истину да је стрес минималан ако се бавите послом који волите, а огроман ако је случај обрнут и констатује да сурова рачуница живота малом броју људи даје могућност да се баве професијом коју воле.

Шта утиче на задовољство послом запослених у Србији? Резултати истраживања сајта Infostud.com говоре да задовољство послом пре свега условљавају редовна исплата зарада(које су уз то и адекватне уложеном труду) и сигурност радног места. Тамо где се ово правило не поштује, међуљудски односи се погоршавају, што негативно утиче на продуктивност на послу. Поред новчане надокнаде, једнако је важна могућност личног развоја и развоја знања и вештина – тапкање у месту доводи до фрустрираности, нарочито оних који су амбициозни. Адекватно вредновање на послу, осећај запослених да остварују своје потенцијале и хармонични односи с колегама, на трећем су месту по важности. Следи одговарајуће радно време, опремљеност радног места, однос са надређеним, самосталност, могућност напредовања у хијерархији, бонуси, олакшице, признања, а на последњем месту су креативност и одговорност, као и смислена правила унутар компаније.

А ако је веровати резултатима студије коју је спровео специјализовани интернет-сајт за запошљавање Urbae.com у периоду од 22. фебруара до 5 марта, више од половине запослених у Србији задовољно је односом са надређенима и овај однос описује као пун поштовања. У анкети је учествовало 586 испитаника – 361 мушкарац и 225 жена, а 53 одсто њих је на питање „Какав однос имате са својим шефом?” одговорило: „Поштујемо се и уважавамо”. Трећина испитаника није задовољна односом са својим претпостављеним, свака десета особа изјавила је да шеф нема пуно поверења у њу, а пет одсто испитаника пожалило се да их шеф често контролише и исправља.

Економска рачуница говори да запослени у Србији у просеку проведу 64.000 сати на свом радном месту у току живота. То чини значајан део животног века, тако да задовољство на послу чини велики део живота. Међутим, неки фактори утичу на то да запослени мање уживају у свом послу. Истражујући узроке због којих особе губе интересовање за посао, аутори сајта Urbae.com дошли су до закључка да су запослени у Србији осетљиви када је у питању висина плате и осећају да њихов труд на послу није довољно цењен. Више од половине анкетираних изјавило је да је управо то разлог због којег губе интересовање за посао.

Резултати анкете која је спроведена на Урбае сајтовима показује да је и лош однос са претпостављенима и колегама разлог зашто запослени губе интересовање према послу. Када се сагледа анкета на основу запослења, запослени у ИТ сектору истичу да су стрес и притисак на послу главни разлози због којих они губе интересовање за посао. Запослени у финансијама и продаји губе интересовање за посао због мале плате, док је за запослене у маркетингу и кадровским одељењима најважније да њихов труд на послу буде цењен. Радници у администрацији истичу да је лош однос са претпостављенима и колегама је највећи разлог за губитак интересовање за посао.

Катарина Ђорђевић